Шта је договорено на самиту НАТО-а: Више новца за оружје, мање критиковања Русије

Земље чланице НАТО-а обавезале су се да ће до 2035. године трошити 5 одсто свог БДП-а на одбрану и потврдиле "челичну" посвећеност колективној одбрани, како је наведено у Члану пет , наводи се у заједничкој изјави након самита Алијансе.

Самит НАТО (не)јединства: Скуп по Трамповој мери и више тумачења Члана пет

"Савезници се обавезују да ће до 2035. годишње трошити 5 одсто БДП-а на основне одбрамбене потребе, а такође на трошкове који су у вези са одбраном и безбедношћу, како бисмо обезбедили испуњавање наших индивидуалних и колективних обавеза у складу са чланом три Вашингтонског уговора", наводи се у саопштењу. 

Наше инвестиције ће осигурати да имамо снаге, капацитете, ресурсе, инфраструктуру, ратну спремност и отпорност потребне за одвраћање и одбрану у складу са наша три основна задатка: одвраћање и одбрана, спречавање и управљање кризама и кооперативна безбедност, додаје се.

Савезници се слажу да ће ова обавеза од пет посто обухватити две основне категорије одбрамбених инвестиција. Савезници ће годишње издвајати најмање 3,5 одсто БДП-а на основу договорене дефиниције одбрамбених расхода НАТО-а до 2035. године за ресурсе основних одбрамбених потреба и за испуњавање циљева способности НАТО-а.

Савезници ће годишње издвајати до 1,5 одсто БДП-а за, између осталог, заштиту "критичне" инфраструктуре, одбрану мрежа, осигурање цивилне спремности и отпорности, ослобађање иновација и наше одбрамбене индустријске базе, наводи се у декларацији.

Путања и биланс потрошње у оквиру овог плана биће преиспитани 2029. године, у светлу стратешког окружења и ажурираних циљева способности, додаје се.

У декларацији је критикована Русија као "дугорочна претња", али мање оштро него на претходним саветима. Чланице НАТО су поновиле да ће наставити да пружају подршку Украјини, али се не помињу изгледи Кијева да постане чланица Алијансе.

Чланице потврђују своје "суверене обавезе да пруже подршку Украјини", чија безбедност, како наводе, доприноси и њиховој. Ово укључује "директне доприносе украјинској одбрани и њеној одбрамбеној индустрији приликом обрачунавања одбрамбених издатака савезника".

Владимир Зеленски је на маргинама самита инсистирао на подршци Запада како би се осудила наводна "руска инвазија".

Доналд Трамп је, како преноси "Телеграф", одбио да потпише такву међународну изјаву, јер се плаши да ће то пореметити његове мировне преговоре са Владимиром Путином.

Кратко и слатко: НАТО се припрема за самит са Трампом

У саопштењу се наводи и да су се земље чланице обавезале да ће радити на "елиминисању одбрамбених трговинских баријера међу савезницима" и промовисати "одбрамбену индустријску сарадњу".

Изјава коју су лидери НАТО-а потписали у Хагу била је значајно краћа од оне из претходне године. Заједничка изјава, садржи нешто више од 400 речи, у поређењу са претходном која се састоји из више од 5.000 речи. Мада, и читав самит у Хагу, протекао је у "скраћеном" издању, како се Доналд Трамп не би досађивао и нервирао.

Наредни самит Алијансе одржаће се следеће године у Турској.