Пошто кијевски режим не представља становништво ових региона, онда, према међународном праву, не може да се позива на то да се на принцип територијалног интегритета примењује на украјинску државу у њеном садашњем облику, изјавио је у интервјуу за мађарски лист "Мађар Немзет" шеф Министарства спољних послова Русије Сергеј Лавров.
На питање новинара о томе да ли Русија заиста тежи миру, или је реч само о покушају да добије на времену ради прилагођавања своје војне стратегије – на пример, преко премештања трупа или мобилизације снага према линији додира, Лавров је истакао да је Русија увек била и остаје отворена за политичко и дипломатско решавање украјинског сукоба.
Међутим, напоменуо је да то мора бити трајан мир, а не привремено примирје.
"Не треба нам пауза коју би кијевски режим и његови спољни покровитељи искористили за прегруписавање снага, наставак мобилизације и јачање војног потенцијала. Трајно решење није могуће без отклањања првобитних узрока сукоба. Пре свега, морају се отклонити безбедносне претње по Русију у вези са ширењем НАТО-а и увлачења Украјине у тај војни савез. Подједнако је важно обезбедити поштовање људских права на територијама под контролом кијевског режима, који од 2014. године систематски уништава све што је повезано са Русијом, Русима и рускојезичним становништвом – руски језик, културу, традицију, канонско православље, рускојезичне медије", нагласио је Лавров.
Скренуо је пажњу на то да је неопходно међународно-правно признање нових територијалних реалности које су настале уласком Крима, Севастопоља, ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области у састав Руске Федерације.
Њихови становници су, истиче шеф руске дипломатије, на референдумима слободно изразили своју вољу.
На дневном реду су и задаци демилитаризације и денацификације Украјине, укидање антируских санкција, повлачење свих тужби против Русије и враћање њене имовине незаконито одузете на Западу.
"Све ове тачке морају бити записане у правно обавезујућем споразуму о мирном решењу. Украјина би требало да се врати коренима своје државности и следи дух и слово докумената који су створили њену правну основу. Подсећам да је у Декларацији о државном суверенитету Украјине из 1990. године утврђен њен неутралан, ванблоковски и безнуклеарни статус. У августу 1991. Врховна рада је усвојила 'Акт о проглашењу независности', којим је потврђена неповредивост одредби из Декларације. На тај Акт се позива и преамбула садашњег украјинског Устава", подвукао је Лавров.
О преговорима у Истанбулу
Подсетио је на то да су на руску иницијативу и уз посредовање турских партнера, у Истанбулу почели директни преговори са украјинском страном без икаквих предуслова. Први кругови одржани су 16. маја и 2. јуна, а у току су договори о термину трећег сусрета.
Током досадашњих разговора, наводи шеф руског Министарства спољних послова, постигнут је напредак у хуманитарним питањима – размени заробљених цивила и војника, укључујући тешко рањене, болесне и младе војнике млађе од 25 година, као и враћању тела више од 6.000 украјинских војника ради сахране у домовини.
"Предат нам је списак од 339 деце која су изгубила контакт са родитељима или законским старатељима. То демантује пропагандне тврдње Кијева о 19.000 деце коју је наводно "отела" Русија. За свако дете са списка спроводе се потребне провере. Биће учињено све да се она поново уједине са својим најмилијима", истакао је шеф руске дипломатије.
Додао је да Канцеларија повереника за права детета при председнику Руске Федерације припрема и свој списак за предају Кијеву – у њему се, према досадашњим подацима, налази 10 деце у Украјини и осам у европским државама.
"Рачунамо на то да ће украјинска страна одговорно приступити изради нашег списка и да ће се деца поново спојити са својим најближима у Русији", поручио је Лавров.
НАТО одавно изгубио карактер одбрамбеног савеза
Новинар је, враћајући се на узроке сукоба, упитао зашто Москва могуће чланство Украјине у НАТО-у доживљава као претњу, с обзиром на то да је НАТО одбрамбени савез.
"Русе у Украјини су прогонили и убијали. Тај курс је усвојен одмах након државног удара у фебруару 2014. Националисти који су дошли на власт запретили су да ће 'удавити у крви' рускојезични Крим и послали су на полуострво 'возове пријатељства' са неонацистичким борцима да се обрачунају са Кримљанима", напоменуо је Лавров.
Подсетио је на то да су у Одеси 2. маја 2014. живи спаљени активисти који се нису слагали с новом влашћу – до данас нико није одговарао за тај злочин, иако су извршиоци познати, укључујући и снимке доступне јавности.
Додао је да су од 2014. године украјинске јединице убиле више од десет хиљада Руса и рускојезичних становника Донбаса – углавном невиних цивила.
"Кијевски режим објавио је рат руском језику и култури. Кршећи Устав Украјине и међународне обавезе Кијева у области људских права и националних мањина, усвојени су закони којима се забрањује коришћење руског језика у образовању, науци, култури, медијима, рекламама, услугама па чак и у свакодневном животу. Етнички Руси који нису желели да се одрекну својих предака и традиција били су подвргнути потпуној дискриминацији", објаснио је шеф руске дипломатије.
Додао је да су принудну украјинизацију искусиле и друге етничке заједнице – мађарска, румунска, пољска, бугарска, јерменска, белоруска, грчка. У Будимпешти су с тим добро упознати, напоменуо је он.
"Данас Русија и Мађарска отворено дижу глас у одбрану својих сународника. Можемо ујединити напоре у том правцу", поручио је Лавров.
Осим дискриминације, истакао је, други узрок сукоба је вишегодишња експанзија НАТО-а на исток и претварање Украјине у војни мостобран за обуздавање Русије.
"НАТО је, упркос тврдњама лидера да је одбрамбени савез, одавно изгубио тај карактер. Војне авантуре у Југославији, Ираку и Либији не могу се објаснити потребом одбране држава-чланица. Од кога су се тамо земље НАТО-а браниле? Ко је њих нападао? Зато појава НАТО база у Украјини и њено увлачење у ратоборни савез представљају директну претњу нашој националној безбедности", појаснио је Лавров.
Нагласио је да је то за Русију неприхватљиво, те су стога крајем 2021. предложили САД и НАТО-у гаранције безбедности у оквиру којих би Украјина остала ванблоковска држава. Међутим, та иницијатива је одбачена.
"Запад је наставио да наоружава Украјину како би се силом решило питање Донбаса и Крима. На крају немамо другог избора осим покретања Специјалне војне операције. Сигуран сам да би свака земља која држи до себе поступила исто у тој ситуацији", поручио је шеф руске дипломатије.
Мађарски новинар је упитао Лаврова на основу чега Русија тврди да има "суверенитет над Кримом и четири недавно анексиране области", на шта му је руски министар спољних послова одговорио да је употреба термина "анексија" у овом контексту неумесна и неприхватљива.
"У складу са међународним правом, на Криму, Севастопољу, ДНР, ЛНР, као и у Запорошкој и Херсонској области, одржани су референдуми на којима се убедљива већина учесника, уз веома велику излазност, изјаснила за уједињење са својом историјском отаџбином – Русијом. На тај начин је реализовано право народа на самоопредељење, које је загарантовано у Повељи УН. То је основа на којој Русија остварује свој суверенитет над наведеним територијама", истакао је Лавров.
На Западу се, приметио је шеф руске дипломатије, из неког разлога, приликом позивања на Повељу УН, цитирају само поједине одредбе, попут оне о територијалном интегритету (став 4 члана 2), док се игнорише право народа на самоопредељење (став 2 члана 1), као и обавеза да се поштују људска права и основне слободе свих, без обзира на расу, пол, језик или вероисповест (став 3 члана 1).
"То је класична манипулација и манифестација двоструких стандарда", закључио је Лавров.
Подсетио је на то да је 1970. године, након вишегодишњих расправа, Генерална скупштина УН консензусом усвојила Декларацију о принципима међународног права који се тичу пријатељских односа и сарадње међу државама у складу са Повељом УН. У том документу је јасно наведено да се принцип територијалног интегритета примењује само на оне државе чије владе поштују принцип равноправности и самоопредељења народа, и као последицу тога "представљају целокупно становништво на својој територији без обзира на расу, вероисповест или боју коже".
"Сваком непристрасном посматрачу је очигледно да кијевски режим, који је русофобију уздигао на ранг државне политике, не представља становништво рускоговорећих региона Украјине – Крима, Севастопоља, Луганска, Доњецка, Запорожја и Херсона. Као што сам већ напоменуо, људима који себе сматрају Русима и желе да сачувају свој идентитет, језик, културу и веру, јасно је стављено до знања да су у Украјини грађани другог реда, туђини. На пример, 2021. године Владимир Зеленски је јавно називао становнике југоистока земље 'створењима' и позвао их да се 'зарад будућности своје деце и унука покупе и оду у Русију'. Могло би се рећи да су они и послушали његов савет – гласали су за повратак 'кући', у Руску Федерацију. Пошто кијевски режим не представља становништво ових региона, онда, према међународном праву, не може да се позива на то да се на принцип територијалног интегритета примењује на украјинску државу у њеном садашњем облику", нагласио је Лавров.
"Високо ценимо уравнотежену политику мађарског руководства"
Говорећи о руско-мађарским односима, истакао је да високо цене уравнотежену политику мађарског руководства, које упркос сталним притисцима из НАТО и ЕУ центра у Бриселу, остаје на прагматичном курсу у односима с Русијом.
"Упркос антируским санкцијама, билатерална трговинска и економска сарадња наставља да се развија. Успешно се наставља реализација водећег пројекта наше сарадње – проширење и модернизација нуклеарне електране 'Пакш'. На градилишту се тренутно одвијају интензивни радови. Планирано је да изградња свих објеката монтажне базе буде завршена до краја 2025. године", открио је Лавров.
Испоруке руских енергената се одвијају по плану. Русија, истиче Лавров, високо цени своју репутацију поузданог снабдевача и отворена је за сарадњу с мађарским партнерима у свим питањима која могу да се појаве.
"У целини, видимо добре изгледе за даљи дијалог са Будимпештом заснован на обостраној користи и уважавању међусобних интереса", поручио је шеф руске дипломатије.
Осим тога, мађарски новинар је указао на то да према извештајима више западних обавештајних агенција, постоје наводни докази да председник Русије Владимир Путин има намеру да "окупира" Европу или прошири утицај Русије у Европи и упитао када Русија планира да то уради.
Лавров је нагласио да такве оптужбе заиста постоје.
"Чујемо их. Можда они који их износе знају више о руским 'плановима' него ми сами. Наиме, нама нису познати никакви 'планови о нападу на Европу', а камоли њеној 'окупацији'. Ако говоримо озбиљно, вероватно нису далеко од истине они аналитичари који сматрају да политичке елите у Европи и Северној Америци активно стварају слику Русије као непријатеља, како би ујединиле становништво које је уморно од социјалних и економских проблема. Стално демонизују нашу земљу уз помоћ манипулације у информационом простору", објаснио је шеф руске дипломатије.
Истакао је да се јавности сугерише да руски државни врх гаји неке "империјалне амбиције".
Додао је да је сасвим вероватно да "пумпањем мита" о руској претњи покушавају да скрену пажњу с неуспеха у решавању стварних проблема – инфлације, незапослености, пада животног стандарда, илегалне миграције и раста криминала који је с њом повезан.
"Жалости нас и брине што управо 'уједињена Европа' окреће замајац русофобије, поново покреће војно-индустријски комплекс и позива на борбу против Русије. Европска унија се убрзано трансформисала из интеграционог удружења у војнополитички блок – својеврсни додатак НАТО-у. То је опасан тренд који може имати веома далекосежне последице по све Европљане", закључио је Лавров.