У Русији откривен споменик руском песнику и учеснику југословенског Покрета отпора

Он је 1965. године одликован совјетским војним орденом "За храброст и одважност показану у борби против нацистичке Немачке"

Први пут у Русији ће бити овековечено сећање на учесника југословенског Покрета отпора.

У згради средње школе у селу Черкаско, у Пензенској области откривена је спомен-плоча Алексеју Петровичу Дуракову, руском песнику, српском партизану у Другом светском рату, руском сународнику који је учествовао у Покрету отпора у Југославији, а који је 1965. године је одликован совјетским војним орденом "За храброст и одважност показану у борби против нацистичке Немачке".

Једна од важних области деловања Руског дома је историјски и меморијални рад, укључујући очување историјског сећања руске дијаспоре и наших сународника. У оквиру ове активности, у току је рад на одражавању теме руске дијаспоре у школским музејима у Русији. Ову идеју подржало је Министарство просвете Русије.

Отварање плоче је заједничка иницијатива Руског дома и Дома руске дијаспоре, коју су подржали губернатор Пензенске области и Министарство просвете Пензенске области. Плочу је израдила млада вајарка Анастасија Кликова, ауторка спомен-бисте краљу  Александру Првом Карађорђевићу.

Отварање спомен-обележја у част руског партизана, који је одрастао на овим местима и положио живот за слободу Русије и Србије, такође је симболично у години 80. годишњице Победе у Великом отаџбинском рату.

Алексеј Петрович Дураков потиче из племићке породице. Пре почетка Другог светског рата живео је у Врању на југу Србије и предавао у локалној гимназији. Након што је Немачка окупирала Југославију у априлу 1941. године, он и његова супруга придружили су се антифашистичкој борби као члан антифашистичке емигрантске организације, Савеза совјетских патриота. Три пута је хапшен и служио је казну у затвору. У јесен 1943. поново је ухапшен и послат на присилни рад у Немачку. У априлу 1944. вратио се у Београд и пребачен је на партизанску територију – у Посавску партизанску бригаду у Војводини, где је кратко служио у Фрушкогорском одреду. 12. августа 1944. године, у бици на прелазу преко реке Саве код села Прогар, погинуо је покривајући повлачење свог одреда.