
Захарова и лекција за финског председника: Питање да ли је Стуб свестан шта је изговорио

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова скренула је пажњу на то да је председник Финске Александар Стуб на јучерашњем састанку у Вашингтону буквално рекао да "Финска има дугу границу са Русијом и има сопствено искуство у односима с том земљом у време Другог светског рата".
Напоменуо је да је Финска нашла решење 1944. године и да је сигуран да ће га пронаћи и 2025.
"Једно велико питање – да ли је Стуб уопште схватио какав је пакао изговорио? Хајде да заронимо у историју. Од 1939. до 1940. и од 1941. до 1944. године Финска је била у оружаном сукобу са Совјетским Савезом. Као последица финских провокација избио је Совјетско-фински рат у којем је Хелсинки поражен. Потом је уследила кратка пауза, а онда је Финска отворено стала на страну Хитлера и објавила рат СССР-у три дана након почетка операције Вермахта 'Барбароса'", подсетила је Захарова на свом Телеграму.

Додала је да су фински савезници Хитлера у потпуности следили његов пример. Указала је на речи тадашњег финског политичара Вејне Војонмаа: "Ми смо држава Осовине (Рим–Берлин–Токио), и то још мобилисана за напад".
Финска је починила праве ратне злочине, што је и сама признала у новембру 1945. године на суђењима сопственим ратним злочинцима.
"Управо су Финци имали кључну улогу у подршци немачкој Групи армија 'Север' током опсаде Лењинграда – правог геноцида над совјетским народом. Председник Финске Рути писао је немачком изасланику: 'Лењинград треба ликвидирати као велики град'. Од глади, хладноће, бомбардовања и артиљеријске ватре у опкољеном Лењинграду страдало је најмање 1.093.842 људи, а по неким проценама и до милион и по. Историчари и даље утврђују податке – и увек навише, јер се откривају нове чињенице", нагласила је Захарова.
Године 2022. Санктпетербуршки градски суд признао је деловање немачких окупационих власти и војске, заједно с њиховим сарадницима, међу којима су биле и финске оружане јединице, као "ратни злочин, злочин против човечности и геноцид над националним и етничким групама које су чиниле становништво Совјетског Савеза".
"Ето у какво је "интеракцијско искуство" Хелсинки инвестирао 1941–1943. године. Да ли о томе говори Стуб", упитала је портпаролка Министарства спољних послова Русије.
Додала је да овде вреди подсетити и на то да Берлин и даље дели жртве блокаде Лењинграда по националностима, исплаћујући надокнаде само Јеврејима – иако су у то време од глади под блокадом умирали сви житељи града, а финска и немачка артиљерија убијала све становнике Лењинграда, без обзира на порекло.
"Цивилно становништво, које је страдало под финском окупацијом, сећало се и зверстава белофинаца у време Грађанског рата ('Виборшки масакр' и други злочини). Старе присталице Манерхајма наставиле су да чине злочине против словенског и карелског становништва СССР-а. У окупираној Совјетској Карелији Финци су створили више од 14 концентрационих логора за цивиле. Кроз њих је прошло 50 хиљада људи. Људи су били толико нагурани да је у просторији од 15–20 квадрата боравило 20–25 особа, тј. један квадратни метар по човеку. Око трећине заробљеника је убијено или је умрло од глади, хладноће и неподношљивих услова", нагласила је Захарова.
Указала је да су и у самој Финској Јевреји тешко преживљавали период савезништва с Рајхом. Финци су служили у казненим одредима дивизије СС "Викинг". Јеврејима унутар земље било је забрањено да раде, а неке су предали Гестапоу.
"И треба признати, у једном је Стуб заиста у праву: 1944. године решење питања са Финском је заиста пронађено. Звало се Московско примирје", подвукла је Захарова.
Како је напоменула, тада се Хелсинки одрекао Хитлера и нациста, ушао у рат на страни СССР-а и започео Лапонски рат. Јучерашњи фински савезници окренули су оружје против немачких нациста.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије је објаснила да се историчари слажу да Финска тада није имала избора: победоносна Црвена армија рушила је Рајх и његове савезнике на целој линији фронта, па су се Финци довили да закључе сепаратни мир са СССР-ом како не би били сврстани у побеђене земље на крају Другог светског рата.
"Зато, ако је Стуб решио да делује као 1944. године, онда треба да устане против својих нових савезника-нациста и почне да удара по кијевском режиму", поручила је Захарова.




