Руски председник Владимир Путин обратио се данас пленарном заседању Међународног дискусионог клуба "Валдај", које се одржава у Сочију.
Централна тема овогодишње конференције, 22. по реду, била је "Полицентрични свет: упутство за употребу", а на висораван Красна Пољана у Сочију сјатило се 140 учесника, еминентних експерата из 42 земље.
Међу излагањима и дискусијама нашле су се и теме под насловима "Тектонски поремећаји у геополитици", "Оптимизам у ери промена", "Улога Запада у свету после губитка хегемоније", и "Судбина демократије у свету манипулација".
Поред учесника из Русије и земаља БРИКС-а, на овогодишњем састанку наћи ће се и председник Републике Српске Милорад Додик, као и бројни експерти са наших простора. Саговорници РТ Балкана већ су били др Миша Ђурковић из Института за европске студије, историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, као и др Ивона Лађевац из Института за међународну политику и привреду.
Овогодишња конференција почела је 29. септембра, а завршава се 2. октобра.
Клуб "Валдај" је иначе добио име по једном језеру близу Великог Новгорода, где је одржано прво заседање 2004. године. Првобитна идеја је била да "обавести свет о Русији", али је већ 2014. године конференција прерасла у практични рад на обликовању глобалне политике и економије.
Један од главних циљева "Валдаја" је да унапреди дијалог глобалне интелектуалне елите како би се пронашла решења за кризу међународног система.
Све информације могли сте да пратите у нашем блогу уживо из минута у минут.
2. окт 2025 • 21:05
За данас, толико
Руски председник Владимир Путин завршио је четворосатни наступ на састанку Међународног дискусионог клуба "Валдај", где је говорио на тему мултиполарног света у настанку и одговарао на питања публике.
"Орешник" и споразуми о контроли оружја
Русија је спремна да на још годину дана продужи Нови СТАРТ, споразум о контроли атомског оружја са САД, али не зна се шта би могло да се деси, рекао је Путин.
Модерно тактичко нуклеарно оружје је моћније од бомби које су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки. САД распоређују такво оружје широм света, док га Русија распоређује само у Белорусији. Међутим, Москва има веће залихе тактичког нуклеарног оружја, напоменуо је руски председник.
Русија има и друго оружје, какво Америка нема: "орешник", "кинжал", "авангард", а можда се појави и још нешто.
Они који желе да укључе Кину у споразум требало би то сами да ураде, уместо да то захтевају од Москве. Уосталом, зашто онда да се не укључе и Велика Британија и Француска, јер и оне имају атомско оружје.
"Наше (атомско) оружје је модерније од било које друге земље на свету", рекао је Путин.
Иако САД имају више нуклеарних подморница, Русија има више лансирних платформи на копну, тако да "паритет данас постоји", додао је.
О цивилизацијама и њиховом сукобу
Говорећи о теорији (Семјуела Хантингтона) о неизбежности сукоба цивилизација, Путин је приметио да су идеолошке разлике у 20. веку биле само параван за геополитичке интересе.
Он је подсетио да је највећи доказ тога оно што се десило после слома СССР, када је Запад уместо да пригрли Русију почео да подржава сепаратизам и тероризам на северном Кавказу; све по плану Збигњева Бжежинског.
Руска цивилизација је настала од разноврсних култура и националности које су се спојиле у јединствену целину, а да нису изгубиле своје корене. То је јединствен пут, на којем су различити народи научили да живе и развијају се заједно, а такође су схватили и предности таквог развоја, напоменуо је Путин.
"Ми нисмо имали резервате", рекао је руски председник.
Противречности између различитих цивилизација су неизбежне, али је могуће да се између њих нађе заједнички језиик, делимично на основу руског искуства.
БРИКС не напада долар већ се од њега брани
Оптужбе Запада о претњи БРИКС-а су реакција на успехе ове организације, рекао је Путин на питање о дедоларизацији.
БРИКС чини 40 одсто светске економије и бележи раст. Русија жели да настави да ради у оквиру овог система. Део деловања БРИКС-а је успостављање нових инвестиционих платформи и модерних система плаћања, објаснио је руски председник.
Могуће је створити систем који функционише са минималним ризиком и, у суштини, без инфлације, додао је Путин. То није никакав напад на долар, јер је политика БРИКС-а усмерена на своје чланице, а не против било кога.
О "руским" дроновима над Европом
Путин се нашалио да "неће више" да шаље дронове на Данску, Француску, Португал или где год већ мисле да су их видели.
"Ми немамо дронове који могу да добаце до Лисабона", додао је Путин.
Прича о тим дроновима је као привиђање ванземаљаца, а све у функцији жеље лидера ЕУ да подстакну антируско расположење и створе изговор за повећање војних буџета.
Шведска и Финска се "глупо" одрекле неутралности
Стокхолм и Хелсинки направили су велику грешку што су се придружили НАТО-у, а прича да их је Москва нечим угрожавала је "глупост" рекао је Путин.
Русија није имала никаквих проблема са Шведском још од времена Петра Великог и Полтавске битке (1709). Сва питања са Финском су решена после Другог светског рата.
Изгледа да су Стокхолм и Хелсинки желели да профитирају од "стратешког пораза" Русије, од чега нема ништа, док су истовремено изгубиле све предности које су имале од свог неутралног статуса.
Чак је и НАТО тиме изгубио, јер сад има дужу границу са Русијом, коју Москва брани новим оружјем и војском, додао је Путин.
Руски одговор на "томахавке" и отмице бродова
На питање како Русија намерава да одговори ако САД пошаљу Украјини ракете "томахавк" или земље Запада почну да плене руске бродове, Путин је рекао да пирате треба уништити.
"То неће нимало променити однос на бојном пољу", рекао је руски председник за "томахавке". То јесу крстареће ракете које могу да нанесу одређену штету, али ће их руска ПВО оборити као и претходне пројектиле.
Већа штета биће нанесена руским односима са САД, јер је употреба "томахавка" немогућа без директног учешћа америчких војника, рекао је Путин.
А што се тиче напада на бродове, то је гусарство, а човечанство зна се шта се ради са гусарима.
"Њих треба уништити, или ће настати рат на свим океанима света", рекао је руски председник.
Путин је додао да овакви потези углавном имају за циљ да одвуку пажњу са унутрашњих проблема на Западу, али да ће Русија у сваком случају на њих да одговори.
О "обојеној револуцији" у Србији
По питању протеста у Србији, Путин је изјавио да се слаже са оценом председника Александра Вучића и руских обавештајних служби, да неки европски центри моћи покушавају да организују обојену револуцију у Србији.
"Чему је довела обојена револуција у Украјини, свима је јасно. То је неуставан поступак који не води ничему добром. Данас је најважније остати у оквирима устава", изјавио је руски председник.
Подсетио је да међу омладином која је изашла на улице има родољуба с којима треба разговарати, али да "ти који гурају омладину на улице желе да српски народ поново настрада", као у оба светска рата.
Они морају да схвате шта је добро по своју земљу, али "то није наш посао, то је до саме Србије". А што се тиче председника Вучића, "ми имамо сасвим добар однос", додао је Путин.
Састанак на Аљасци био је само о Украјини
Током руско-америчког самита на Аљасци, једина тема је била решавање украјинске кризе, рекао је Путин.
Доналд Трамп "је у основи особа која зна како да слуша, чудно. Он слуша, чује, реагује. Дакле, рекао бих да је добар саговорник", рекао је руски председник.
Иако су дискусије биле о Украјини, обе земље су заинтересоване за обнављање међусобних односа, "који нису само у ћорсокаку, већ на најнижој тачки у сећању", додао је он.
О француском "гусарству"
Танкер који су заробили француски специјалци био је у међународним водама, пловио је под заставом треће земље и имао је међународну посаду.
"То је чисто гусарство", рекао је Путин.
Додао је да не зна да ли тај брод има икакве везе са Русијом, али да Париз покушава да причом о "руској флоти из сенке" скрене пажњу са лоше унутрашњо-политичке ситуације.
"Они немају одговор на проблеме с којима се суочавају грађани Француске" и уместо тога покушавају да испровоцирају Русију на одговор, како би могли да окупе народ око заставе, "као Наполеон", рекао је Путин.
Европа без вредности нема будућности
Путин је изјавио да будућност ЕУ зависи од суверениста, политичких снага које се залажу за интересе сопствених држава.
Европа коју су руски западњаци волели више не постоји, рекао је Путин. То је због ерозије њених вредносних темеља.
"На овај или онај начин, ови вредносни темељи морају остати. Ако их више нема, ако нестану, онда ће нестати и Европа коју смо сви толико волели", приметио је председник.
Када се изгуби суверенитет заснован на вредностима, настају економски проблеми, додао је Путин. Највећи проблем ЕУ није толико економски колико друштвени, јер долази до пропадања традиционалних вредности и прилива огромног броја миграната.
Напади на нуклеарне електране "опасна игра"
Украјински удари на Запорошку нуклеарну електрану и напади којима се ремети електроснабдевање постројења у Курској области су "опасна игра" и ИАЕА савршено добро зна ко је за то одговоран, упркос покушајима Кијева да за то оптужи Русију.
Путин је упозорио да и Украјина има нуклеарне електране и да може да одговори истом мером, поручивши Кијеву, "замислите се о томе".
Индија и Кина "нису волови"
Лицемерно је од САД да од Индије траже да уради нешто што сама Америка неће, објаснио је Путин. Ако се САД руководе латинском пословицом "што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу", пренебрегавају чињеницу да ни Кина ни Индија нису волови, па неће дозволити да их тако понижавају.
У Европи, додуше, има неких политичара који заслужују да из зову воловима или козама, додао је Путин.
Милијарда долара од продаје уранијума САД
Путин је осудио покушаје Вашингтона да изврши притисак на Индију и Кину због куповине руске нафте, док САД и даље купују уранијум за своје нуклеарне електране.
Русија је 2024. године зарадила око 800 милиона долара од продаје уранијума САД, а ове године се очекује да ће профит премашити милијарду долара, додао је руски председник.
"Ова сарадња је корисна за обе стране", рекао је он.
О сину заменика директора ЦИА-е који је добио руски орден
Путин је међу људима са Запада који су дошли у Русију због вредности споменуо и Мајкла Глоса (22), сина заменика директора ЦИА-е, који се добровољно пријавио у руску војску.
Глос је прошао посебну обуку и постао део падобранских јединица, које су се бориле на фронту.
"Борио се достојно".
Глос је задобио тешке опекотине док је помагао рањеним друговима да напусте погођени оклопни транспортер. У том тренутку их је погодио украјински дрон, испричао је Путин.
Американци могу бити поносни на Глоса, додао је.
Руски председник је рекао да је чуо за америчког борца тек када је видео документ којим је Глосу постхумно додељен Орден за храброст. Он је тај орден уручио орден изасланику америчког председника, Стиву Виткофу, у присуству команданта Ваздушно-десантних снага, командира његове бригаде и јединице, као и другова погинулог војника.
По Глосу и његовом руском другу добила је име једна школа у ДНР.
Наш је онај ко дели наше вредности
На питање американке Таре Рид, бивше помоћнице Џозефа Бајдена која је у Русији добила азил а после и држављанство, Путин је подсетио да је Русија увек ценила вредности више од порекла.
Пасош царске Русије није имао рубрику "држављанство", већ само "вероисповест", за разлику од рецимо совјетског, подсетио је председник.
И данас неки са Запада траже уточиште зато што их прогоне због "џендер вредности" које се тамо намећу, и они су добродошли у Русији.
"Ако неки човек дели наше вредности, он је наш човек."
"Људи долазе, посебно из већих европских земаља, јер је овај родни тероризам над децом тамо веома узнемирујући за многе. Људи траже азил и долазе код нас. Ако Бог да, ми ћемо их подржати на сваки могући начин“, рекао је Путин.
О Тонију Блеру и Трамповом плану за Газу
На питање иранског професора Мохамеда Марандија о мировном плану за Газу, који би на чело палестинске енклаве довео бившег британског премијера Тонија Блера, Путин је објаснио околности под којима би Русија била спремна да тај предлог подржи.
"Што се тиче предлога председника Трампа о Гази — знате, вероватно ће вас то изненадити, али генерално, Русија је спремна да га подржи", али само ако ће то довести до коначног циља, односно стварања независне палестинске државе, рекао је Путин.
Блер "није познат као миротворац", додао је руски председник.
Путин је ситуацију у Гази описао као најтежу у новијој историји и подсетио на речи генералног секретара УН Гутереша, "иначе прозападног", да је Газа постала "највеће дечје гробље на свету".
Русија сматра да би било боље да се власт у Гази преда Палестинској администрацији Махмуда Абаса.
"Русија се увек — од 1948. године, а затим поново 1974. године, када је усвојена релевантна резолуција Савета безбедности УН — залагала за стварање две државе: Израела и палестинске државе. И то је, по мом мишљењу, кључ коначног решења палестинско-израелског сукоба", додао је председник.
О "разговору са духовима" председника Пољске
Коментаришући изјаву пољског председника Навроцког да разговара са духом маршала Пилсудског, Путин је изјавио да је Варшава направила много грешака током међуратног периода, што је довело до тога да постане прва жртва Другог светског рата.
Руски председник је изразио наду да ће његов пољски колега након разговора са духом Пилсудског размотрити и грешке свог претходника.
"Ако се и данашња политичко руководство у Пољској сећа, разумевајући све сложености и обрте и преокрете различитих историјских епоха, има на уму те грешке када се консултује са Пилсудским и узме те грешке у обзир – онда би то заиста било добро", додао је Путин.
Путин: Сетите се Пушкина о Наполеону
Руски председник је као одговор на једно питање прочитао песму Александра Сергејевича Пушкина о боју код Бородина, током Наполеоновог похода на Русију 1812.
Подсетио је да се тај сукоб, који се у Русији назива "Отаџбински рат", завршио неславним бекством "Европске породице народа" кроз снежне сметове, а Наполеон је убрзо потом изгубио круну.
"Неке земље су одувек желеле да униште Русију и профитирају на томе. Али то се никада неће догодити", додао је Путин.
О историјском ревизионизму
Путин је признао да га збуњује жеља неких земаља на Западу да се преиспитају све добре ствари из прошлости и покушаји да се упореде и изједначе Хитлер и Стаљин.
Запад истиче пакт Молотов-Рибентроп, заборављајући на Минхенски споразум, споразум који су Велика Британија и Француска потписале са Хитлером, где су му предале део Чехословачке.
"То су пропагандне технике, али истина је позната", додао је руски председник.
Признао је да га чуди што Запад покушава да заборави резултате Нирнбершких процеса. То је чудно, будући да су они били резултат заједничке борбе, а нацистичких злочинцима је суђено како би се спречило понављање таквих злочина у будућности.
Посебно га је изненадила кампања против споменика совјетским војницима у Европи. Русија не пориче да је СССР наметао своју вољу неким земљама у послератном периоду, али војници који су дали своје животе у борби против нацизма немају никакве везе са тим, објаснио је Путин.
Путин позвао Украјинце да дезертирају
Путин је позвао украјинске војнике који су присилно мобилисани да побегну са фронта. Напоменуо је да предају отежавају напади дронова, којима плаћеници циљају оне који покушавају да пређу на другу страну.
Украјинске оружане снаге губе 11.000 војника месечно, напоменуо је руски председник, а од јануара до августа је дезертирало 150.000.
Јесте да Запад Кијеву испоручује оружје, али за попуну у људству Украјина нема више избора, може само да спусти старосну границу за мобилизацију. Ни то им неће помоћи, јер због сталног напредовања руске војске нема времена за обуку.
Русија има довољно војске. Руски губици су далеко мањи од украјинских, а војска се попуњава добровољцима.
Путин о ситуацији на фронту
Руска војска постојано напредује дуж целе линије контакта. На северу се напредује у Вовчанску и Јунаковки, где се успоставља зона безбедности.
Све иде по плану, рекао је председник.
Две трећине Купјанска су ослобођене, руски борци су већ у центру, под контролом је и Кировск, док је војска ушла у Константиновку, Северск и Красноармејск (Покровск).
Путин није хтео да улази у додатне детаље како не би обавестио непријатеља, како је рекао, пошто су Оружане снаге Украјине "у расулу".
Ако је ово "тигар од папира", шта је онда НАТО, упитао је Путин.
Промене у начину ратовања
Због технолошког напретка, не-војне методе решавања војних питања сада добијају нови значај, навео је руски председник. То укључује економски притисак и утицај на свест становништва.
У војној сфери, најважнији развој технологије су дронови, како у ваздуху, тако и на копну и у води.
Развој беспилотних летелица мења борбену тактику, а тенкови се користе на потпуно другачији начин. Системи противмера и извиђања се такође развијају, додао је Путин.
Темпо иновација се променио. Много тога се мења веома брзо. Обе стране се прилагођавају међусобним научним открићима.
"Све се мења осим једне ствари: храброст, одважност и херојство руског војника".
Русија производи сопствену војну опрему, а против себе има све земље НАТО-а. Поред слања опрема и оружја Украјини, у борбама учествују и западни инструктори, постоји команда за подршку у Немачкој, а Запад шаље и обавештајне и сателитске податке, истакао је Путин.
Све ово је озбиљан изазов за Русију, али смо се брзо прилагодили, додао је председник. Данас је руска војска најспремнија за борбу у погледу обуке, тактике и снабдевања фронта војном опремом.
Путин о судбини међународних институција
После уводног излагања, руски председник је сео са модератором Фјодором Лукјановом и наставио да одговара на питања.
Путин је истакао да су међународне структуре деградирале не зато што су изгубиле своју сврху, већ зато што су престале да раде оно због чега су створене.
Један од разлога је што су земље Запада поставиле своје кадрове на кључна места у свим телима, након распада СССР-а. Као један од примера организације која већ дуго не ради свој посао, навео је ОЕБС.
Алтернативне институције су настале због потребе да се међународна питања решавају консензусом. Тако су, на пример, настале ШОС и БРИКС, подсетио је Путин.
Ништа без Русије
Русија се залаже за мултилатерални свет. Њена улога у свету се мења, али без ње је немогуће успоставити равнотежу у свету, изјавио је Путин.
"Русија је имала бурну и тешку судбину; читава историја њене државности је низ превазилажења огромних препрека".
Захваљујући том историјском искуству, спремни смо за изазове међународне ситуације. А дани када је мала група великих сила одлучивала како би цео свет требало да живи су заувек прошли. Важно је да ово запамте они који жуде за колонијалном ером, додао је Путин.
Путин о односима Русије и Америке
Администрација Доналда Трампа се руководи интересима САД; то је рационалан приступ. Русија се такође руководи сопственим интересима. Један од њих је обнављање односа са САД, објаснио је Путин.
Ставови две земље се разликују по многим питањима. То је природно; важно је у којој мери могу да реше своје разлике мирним путем, нагласио је Путин.
Могућа су обострано прихватљива решења, додао је руски председник.
Путин: УН нема алтернативу
Уједињене нације су једна од важних тековина победе у Другом светском рату, подсетио је Путин. Неки тврде да је систем УН у кризи и да је надживео своју корист.
"Заиста, организација има много проблема, али нема ништа боље од ње."
Проблем није у УН - њен потенцијал је огроман - проблем је у томе како је земље користе, додао је руски председник.
Путин захвалио и Србији на ставу о Украјини
Русија је захвална свим државама "светске већине" које су се искрено заложиле за мирно решење сукоба у Украјини, изјавио је Путин. Поред земаља БРИКС-а, ШОС-а и Северне Кореје, набројао је и Србију, Мађарску, и Словачку у Европи, као и партнере из арапског света.
"Нажалост, нисмо успели да постигнемо прекид непријатељстава. Одговорност за то је превасходно на ЕУ, која подстиче сукоб", додао је руски председник.
Путин: Жао ми је Украјинаца, они су потрошна роба за глобалисте
Украјинска трагедија је туга и за Русе и Украјинце, изјавио је Путин.
Они који су деценијама подстицали и наоружавали Украјину, окрећући је против Русије и Руса, нису марили не само за Москву већ ни за интересе Украјине и њеног народа. Украјинци су за њих, за те глобалисте, потрошна роба. Резултати таквог авантуризма су очигледни, додао је руски председник.
Моралисање и патетика воде у крвопролиће
Мултиполарни свет значи повратак класичне дипломатије, која разматра интересе уместо да их намеће, а туђе сматра нелегитимним, изјавио је Путин.
Да бисмо решили глобалне проблеме, морамо им приступити без идеологије и патетике, додао је руски председник.
Као један од примера крвропролића које је проузроковао досадашњи приступ Запада, навео је израелско-палестински конфликт.
Путин: Или су сви безбедни, или нико
Покушаји Запада да наметне једнострану безбедност довели су до тога да се сада нико не осећа безбедно. Сложени проблеми могу се решити само заједнички, само свеобухватно. Русија доследно брани принцип недељивости безбедности. У супротном, нема безбедности ни за кога, рекао је Путин.
Путин: Слабост није опција
Ако Запад жели да тестира нашу одбрану, нека покуша, изјавио је Путин.
"Наша историја је доказала да је слабост неприхватљива."
Русија никада неће себи дозволити ни слабост ни неодлучност, и нека то имају на уму они којима Русија смета самим својим постојањем, додао је председник.
У Европи понављају лаж о претњи из Русије
Европски политичари који плаше свој народ "претњом из Русије" су или неспособни или свесно лажу, јер такво нешто просто није истина, изјавио је Путин.
Бројни становници ЕУ свесни су стварне ситуације и хтели би да њихови политичари решавају проблеме код куће.
Мултиполарни свет размишља другачије
Данашњи свет је сложен, вишекомпонентни систем, нагласио је Путин. Захваљујући тој сложености, повећава се укупна преговарачка способност, јер су једнострана решења неефикасна, а мултилатерална захтевају дубље разматрање.
Нове структуре које настају, попут БРИКС-а и ШОС-а, не функционишу по принципу хијерархије или потчињавања, оне постоје саме за себе а не против нечега, додао је руски председник.
Путин: Русија рекордер по броју "санкција"
Запад је покушао да "стратешки порази" Русију изопштавањем из свог економског поретка, увевши највећи број тзв. санкција у историји, али није у томе успео зато што је Русија отпорна и способна да опстана сама, изјавио је Путин.
Русија не може бити избачена из глобалне заједнице јер је неопходна свету; без Москве се не може успоставити глобална равнотежа – ни стратешка, ни економска, ни културна, додао је он.
Путин: Запад није створио поредак
Покушај хегемона да створи тзв. поредак заснован на правилима није успео да реши нити један проблем у свету, а свакој сили пре или касније дође крај, изјавио је руски председник.
Сада се Запад суочава са проблемима унутар својих земаља, које је изазвао покушај да контролишу свет.
Путин: Запад заробљен у своје предрасуде
Русија је још 1954. покушала да избегне блоковску поделу света, када је затражила узалак у НАТО. Други пут је то затражила 2000. У оба наврата Запад није могао да избегне замку геополитичких стереотипа, изјавио је Путин.
Путин: Морамо бити спремни на све
Свет се мења и нико не може тачно да предвиди шта ће се следеће десити, тако да морамо бити спремни на све, изјавио је председник РФ Владимир Путин.
Путин је почео обраћање
Председник Русије Владимир Путин почео је са излагањем на пленарној седници Међународног дискусионог клуба "Валдај"
На седницу је стигао и председник РС Милорад Додик
Међу присутнима на пленарном састанку клуба "Валдај" је и председник Републике Српске Милорад Додик.
Пленарна седница клуба "Валдај" ускоро почиње
Пленарна седница 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба "Валдај" ускоро почиње, саопштио је Кремљ.
Хлопков: Без руског уранијума САД би морале да зауставе до 18 атомских реактора
Ако би се прекинуле испоруке нискообогаћеног уранијума из Русије у Сједињене Државе, Американци би морали да обуставе рад 16–18 нуклеарних реактора, изјавио је директор Центра за енергетику и безбедност Антон Хлопков на маргинама форума "Валдај".
"Русија је поуздан партнер, али у САД је донета политичка одлука да се покуша заустављање увоза нискообогаћеног уранијума из Русије. За сада они то не могу да учине, иначе би одмах изгубили, рекао бих, око 5 одсто своје електроенергије", рекао је Хлопков.
Будимир: Русија се труди да заштити Дејтон
Седницу клуба "Валдај" прати и министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир, који каже да Запад са једне стране покушава на све начине да поткопа Дејтонски мировни споразум у БиХ, док са друге стране Русија, као гарант тог споразума, настоји да га заштити.
Караганов: У току је ослобађање света
На Форуму је говорио и руски експерт Сергеј Караганов, својевремено Путинов саветник. Он је оценио да се против Русије води очајничка борба, јер је сада Запад схватио да је она "узрок краха њихове доминације".
Он је истакао да је у току промена у свету, процес ослобођења целог света, успон раније обесправљених цивилизација, да је то величанствен процес и да ће Запад на крају морати да се повуче.
"Знам да ћемо проћи кроиз предратни период покушаја Запада да преусмери ток историје. То сада видимо у Украјини, а видимо и другде. Видимо да је Запад изгубио сваки осећај за пристојност. Глобално богатство које се сливало ка Западу, првенствено на основу његове војне супериорности отишло је у супрортном смеру. Ако прођемо кроз овај период релативно мирно, укључујући и на активно нуклеарно одваћање, мислим да ће то бити много праведнији свет", рекао је он за РТ Балкан.
Батиста: Русија плаћа цену што је прва
Експерти окупљени на заседању клуба "Валдај" слажу се да свет тежи миру, стабилној економији, развоју и да сви треба да се припреме за поредак који ће бити неодређен, али перспективнији.
Бразилски економиста Пауло Батиста каже да је Русија међу предводницима мултиполарног света и да се за то плаћа одређена цена, што сви други учесници, земље у развоју, цене.
Он поручује да се свет значајно мења, али да су Европа и Америка навикле на ту своју владавину и желе да задрже моћ и снагу по сваку цену. До када ће то тако моћи, нико не зна.