Обраћање руског председника Владимира Путина у емисији "Директна линија" шанса је да се одговори на западну пропаганду и антируски наратив који је све израженији, сматра политиколог Душан Пророковић.
Пророковић је у емисији "Јутро на РТ" рекао да је да је за њега најважнији догађај у години на измаку Путинов састанак са председником Америке Доналдом Трампом на Аљасци.
"То је врло, врло важан корак у међународним односима, чак ћемо и последице тог корака осећати не наредних месеци, већ наредних година", почео је Пророковић.
"Нема више те хомогене антируске политике Колективног запада. Сједињене Америчке Државе, које су кренуле делимично ка путу изолационизма, на тај начин прихватиле да постоји мултиполарни свет и то много тога мења – и у међународним односима и у нашим животима", додао је.
Наводи да се у Србији мало зна о руској унутрашњој политици и да се, осим на два медија – РТ Балкан и Спутњик – не говори много о тамошњој економији и унутрашњим дешавањима.
"У Русији се тренутно одиграва неколико врло интересантних процеса. Један је везан за укључивање омладине у друштвени ангажман", открио је Пророковић и додао да су резултати импресивни, да је то велика организација јер су у питању "можда и десетине милиона људи старосног узраста до 30 година".
И у самој "Директној линији" председник Русије је одговорио на питање да ли се слаже да се генерација деведесетих може сматрати "изгубљеном" генерацијом.
"У зони СВО тренутно има 700.000 бораца и већина њих су деца деведесетих", поручио је Путин.
Он је упитао војника из публике шта он мисли о њима.
"Они су хероји, људи на које се треба угледати", одговорио је војник на питање председника.
Такође, највише питања Путину ове године стигло је из области социјалне политике. А, Пророковић је јутрос навео да се у Русији доста се говори о социјалној политици и економској политици на један другачији начин него пре почетка Специјалне војне операције.
"Све што се одиграва од 2022. године доста је деловало на унутрашњу политику, да се почне говорити о економском суверенитету, сопственом развоју, смањивању увоза, мањој зависности од енергената, борби против тајкунизације...", истакао је политиколог.
Саговорник РТ Балкан верује да је "Директна линија" са председником Путином пробудила велико интересовање управо у овом смеру и да се сада поставља много више питања у контексту социјалних мера.
Један од започетих процеса, истиче политиколог, јесте и изградња нове социјалне архитектуре – да се види шта су друштвене вредности, како их дефинисати, како их имплементирати у друштво...
Такође, најављен је и читав низ инфраструктурних пројеката, како на микроекономском, тако и на макроекономском нивоу са партнерима унутар Шангајске организације и БРИКС-а.
"То су све ствари које гурају Русију напред и у технолошком и у економском смислу, а у чему ми овде не говоримо, опет под утиском те западне пропаганде", истакао је Пророковић.
Као пример, дао је вести које се појављују о томе да су редови на бензинским пумпама у Русији, да се точи гориво, да у продавницама нема чоколаде...
"Потпуно невероватне ствари. Нешто друго се тамо дешава и то друго ће имати дугорочне последице. Вероватно је ова конференција Путина, односно овај формат обраћања, шанса и да се одговори на ту западну пропаганду", додаје Пророковић.
Од скоро 600 акредитованих, део новинара је и из непријатељских земаља који ће имати прилику да поставе питање руском председнику.
"Несрећа је што смо опет дошли у ту фазу што се све дели на пријатељско и непријатељско. Није то кренуло из Москве, наравно. Кренуло је много, много раније из САД и поготово из Брисела од 2014. године", казао је Пророковић и истакао:
"И ја познајем, претпостављам и ви, многе новинаре који раде у редакцијама које су екстремно антируске, али који веома добро знају стање у Москви."
Марија Захарова је истицала да ће Запад покушати да додатно притисне Србију како би увела санкције Русији.
Наша земља је једина у Европи, уз БиХ (под утицајем Републике Српске), која то није учинила, а колико год да су мађарски и словачки премијери Виктор Орбан и Роберт Фицо хиперактивни у последње време, треба имати на уму да се и њихова ситуација разликује јер су они пристали на одређене санкције.
"Када то посматрате из макроперспектива, из угла и саме Русије и Европске уније и неких међународних организација, ви просто видите да Србија штрчи. Штрчи у односу на све остале европске земље", закључио је Пророковић.
Подвукао је да је "Европска унија у великом повлачењу, у дефанзиви", да од ње највише иде непријатељски наратив према Русији, али често и према Србији, и да не би требало да нас заварају посете представника, као и њихове изјаве о процесу придруживања.
Доказ томе је, наводи Пророковић, јасна ситуација на терену, чињеница да Европа нема новца, али и однос који Трамп има према ЕУ, а који је далеко од доброг.