Русија
Од СВО до Аљаске: Како је Русија у 2025. променила правила игре
Који су догађаји највише утицали на ток године и како су обликовали унутрашњу и спољну политику Русије у 2025.
Година иза нас у Русији протекла је у знаку крупних политичких и војних догађаја који су значајно утицали на унутрашњу динамику земље и њену позицију на међународној сцени. Ослобођење Курске области, почетак преговора између руске и украјинске делегације, разговори Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци обележили су политичку агенду године. Истовремено, обележавање 80 година Победе у Великом отаџбинском рату дало је овим догађајима снажан историјски и симболички оквир.
Који су догађаји највише утицали на ток године и како су обликовали унутрашњу и спољну политику Русије?
Година прекретница: Како је ова година обележила ток СВО
Специјална војна операција током 2025. године наставила је да има значајан утицај на друштвено-политичке и економске процесе у Русији, али је година на измаку обележена и приметним помацима на терену.
Према званичним подацима, руска војска је током године остварила напредак на више праваца, а један од кључних догађаја било је потпуно ослобођење Курске области од јединица Оружаних снага Украјине. Севернокорејски војници су се "раме уз раме" са руским снагама одважно борили против украјинских јединица и помогли у ослобађању ове области. Владимир Путин је поручио да ће руски народ увек поштовати корејске хероје који су дали живот за Русију и слободу. Осим тога, руска војска ослободила је и Волчанск, Купјанск, а недавно и Северск.
Током 2025. године Оружане снаге Руске Федерације ослободиле су више од 300 насеља, укључујући и веће градске центре које је противничка страна претворила у утврђене одбрамбене чворове са развијеним системом дуготрајних фортификација.
Како је у децембру на проширеној седници колегијума Министарства одбране истакао председник Русије Владимир Путин, Русија је током 2025. године значајно убрзала модернизацију Оружаних снага. Успешно су тестирани стратешка ракета "буревесник" и подводни систем "посејдон", који ће, како је нагласио Путин, обезбедити стратешки паритет и безбедност Русије деценијама унапред. До краја године на борбено дежурство биће уведен и хиперзвучни ракетни комплекс "орешник".
"Циљеви СВО ће, без сумње, бити остварени", поручио је Владимир Путин.
Он је истакао да би Русија радије то постигла дипломатским путем, али да је спремна да своје историјске земље ослободи и војним путем, уколико Кијев одбије да разговара о суштини.
Преговори са Украјином
Кијев је, у светлу успеха руских снага, већ почетком године појачао гранатирање руских територија. Интензитет напада повећан је након обнове директног руско-украјинског дијалога о мирном решавању конфликта.
Први директни разговори Русије и Украјине од 2022. одржани су 16. маја 2025. у Истанбулу и трајали су око два сата. Делегације су се договориле о размени заробљеника "хиљаду за хиљаду" и разматрању могућег прекида ватре. Други круг преговора одржан је 2. јуна, а трећи 23. јула, оба у Истанбулу, са договором о додатним разменама заробљеника и тела погинулих војника.
На крају, Украјина је 12. новембра званично обуставила мировне преговоре, док Русија остаје спремна на дијалог и хуманитарне иницијативе, уз нагласак на поштовање договора и реалних услова на терену.
Телефонска дипломатија и мировни план: како САД гурају преговоре о Украјини
Ове године су се Сједињене Државе активно укључене у покушаје обнове руско-украјинских преговора. Доналд Трамп је по повратку у Белу кућу покренуо директан дијалог са Владимиром Путином, признавши да је решавање украјинског конфликта теже него што је очекивао.
Од фебруара 2025. године Владимир Путин и Доналд Трамп разговарали су телефоном најмање десет пута, чиме је успостављен интензиван и континуиран канал комуникације између Москве и Вашингтона.
Први разговор одржан је 12. фебруара, када је постигнут договор о покретању преговора о прекиду ватре. Након тога уследили су разговори 18. марта, 19. маја, 4. и 14. јуна, 3. јула, 18. августа и 16. октобра. Америчка страна је саопштила да је повратак територија Украјини мало вероватан, да улазак у НАТО није реалан и да би Европа требало да преузме главну одговорност за безбедносне гаранције Кијеву.
Контакти Москве и Вашингтона настављени су кроз разговоре дипломата и специјалних изасланика, укључујући састанке у Ријаду и Истанбулу, као и директне разговоре обавештајних служби. Конкретно, од почетка године, специјални изасланик председника САД Стив Виткоф је шест пута долазио у Кремљ и састајао се са Владимиром Путином.
Преговори Путина и Трампа на Аљасци
У августу је на војној бази Елмендорф–Ричардсон у Енкориџу на Аљасци одржан трочасовни састанак председника Русије Владимира Путина и лидера САД Доналда Трампа. Разговор је протекао у конструктивној атмосфери, уз узајамно поштовање и отворен дијалог. Обојица лидера су потврдила да је остварен значајан напредак и да је отворен пут ка мирном решењу украјинског сукоба.
Путин је истакао да Русија тежи окончању кризе уз отклањање њених узрока и осигуравање безбедности Украјине, нагласивши спремност Москве да обнови прагматичне и економске односе са САД.
Трамп је разговор оценио као "изузетно продуктиван", поручивши да постоји реална шанса за постизање споразума. Он је најавио припреме за шире разговоре уз могуће учешће Украјине, док је улогу Европе свeо на споредну.
САД су тајно израдиле мировни план
Администрација Доналда Трампа припремила је мировни план за Украјину који предвиђа смањење бројности украјинских оружаних снага и одустајање од појединих врста наоружања, укључујући далекометне ракете. Број тачака у документу смањен је са 28 на 19, при чему је изостављена и одредба о замрзнутој руској имовини.
Украјина је план прихватила уз резерве, уз напомену да поједине тачке захтевају додатну разраду. Кијев нуди "компромис": Русија да се повуче из више региона, док би у Донбасу и Новорусији све остало на садашњој линији фронта. Ако ни тај модел не прође, као резервна опција помиње се слободна економска зона – али искључиво након референдума. Истовремено, у "мирнодопским условима", бројност украјинских оружаних снага предвиђена је до 800.000 војника.
Са своје стране, Владимир Путин је изјавио да Трампов план може послужити као основа за постизање мира, нагласивши спремност Русије за преговоре. Као основу за даље разговоре Москва користи резултате сусрета одржаних у Енкориџу.
Русија обележила 80 година Победе у Другом светском рату
Дана 9. маја у Москви на Црвеном тргу одржана је јубиларна војна парада поводом 80. годишњице Победе у Великом отаџбинском рату. Свечаности су присуствовали ветерани, почасни гости и шефови држава више од 20 земаља, међу којима лидери Кине, Белорусије и Казахстана. У строју је било преко 1.500 војника, укључујући и учеснике Специјалне војне операције у Украјини, као и формације из 13 страних земаља.
Након параде, Путин је са високим званицама положио цвеће на Споменик незнаном војнику, а цвеће су положили и председник Србије Александар Вучић, у друштву словачког премијера Роберта Фица, тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик и тадашња председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић. У Кремљу је организован затворени пријем, а Путин је захвалио страним државницима и започео низ билатералних састанака.
Вучић се састао са Путином, који је нагласио: "Драго нам је што сте овде, иако су вас одвраћали од пута у Москву на Дан победе" и истакао да Русија цени суверени и независни курс Србије.
Путин у Кини: ШОС, парада и сусрети са светским лидерима
Упркос честим тврдњама западних лидера о "изолацији" Русије, 2025. година показала је супротно – међународни контакти руског председника Владимира Путина били су бројни и значајни. Он је посетио Кину где је учествовао на највећем самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у историји, одржаном у Тјенцину, као и на свечаности поводом 80. годишњице победе у Другом светском рату на Тргу Тјенанмен у Пекингу.
Током посете, Путин је одржао низ билатералних састанака са лидерима као што су Ким Џонг Ун, Си Ђинпинг, Реџеп Тајип Ердоган, Нарендра Моди и други. На самиту је усвојена Тјенцинска декларација, у којој се наглашава поштовање међународног права, одбацивање једностраних принудних мера и заједничка борба против тероризма, сепаратизма и екстремизма. Усвојен је и споразум о формирању Универзалног центра за супротстављање безбедносним претњама.
Парада у Пекингу представила је напредну војну технику, укључујући дронове, хиперсоничне ракете, борбене авионе и ново наоружање као што су подводни дронови и противбродске ракете. Путин је током посете разговарао и са председником Србије Александром Вучићем, истакнувши да поштује независни спољнополитички курс Србије.
Упркос 19. пакету санкција, руска економија у плусу
Европска унија са завидном упорношћу наставља да тражи нове механизме ограничења. Засад је последњи усвојени 19. пакет санкција, мада европске власти најављују и нове "црне листе". Истовремено, у Москви указују да санкциони притисак није зауставио економску динамику.
"БДП Русије је у последње две године растао темпом већим од четири одсто годишње, што је изнад светског просека", изјавио је председник Владимир Путин на пленарној седници Међународног економског форума у Санкт Петербургу, нагласивши да је стопа незапослености пала на историјски минимум од око 2,3 одсто, док се ненафтно-гасни сектор све више намеће као носилац раста.
Live
