Русија
Добро дошли у нову реалност: Година доминације руског оружја – од "посејдона" до "буревесника"
Током 2025. године, Русија је учинила неколико најзначајнијих корака у модернизацији свог стратешког и тактичког наоружања још од распада Совјетског Савеза
У тренутку када се Специјална војна операција у Украјини наставља, а тензије са Западом, посебно са Европском унијом, остају на врхунцу, Кремљ је одлучио да јавно истакне читав спектар нових и обновљених способности – од интерконтиненталних ракета и подводних дронова до нових пројектила средњег домета.
У том контексту, изузетно значајна била је парада 9. маја у част Дана победе на московском Црвеном тргу, на којој су по први пут учествовали и беспилотни системи који су, посебно у зони СВО – из корена променили начин ратовања.
На камионима типа "камаз" 7. засебног дроновског пука било је изложено укупно 14 дронова, међу којима су били и нови "геран-2".
Међу изложеним беспилотним летелицама нашли су се и "орлан-10", "орлан-30", "ланцет-51", "ланцет-52", као и камиказе-дронови "харпија".
Русија је у другој половини године додатно проширила летећи асортиман – у Дубаију је премијерно приказан "суперкем с180", "Хермес" је завршио развој компактног и брзог дрон-пресретача способног да ефикасно неутралише тешке украјинске хексакоптере типа "Баба Јага", а у фазу тестирања званично је ушао и "архангел" – ловац на украјинске извиђачке дронове.
А када смо код извиђачких дронова, концерн "Калашњиков" премијерно је представио нови извиђачко-ударни комплекс који обједињује један од најсавременијих извиђачких дронова "СКАТ 350 M" и управљиви баражирајући бојеви пројектил "КУБ-2Е".
Други значајни дебитант на овогодишњој паради био је самоходни топ 2С43 "малва" калибра 152мм, на камионској шасији 8х8.
Совјетска и руска самоходна артиљерија до сада је углавном била на гусеничним платформама, а експеримент из 1987. са платформом 2С21 Мста-К је завршио на прототипу.
На паради су приказани и "голи" тенкови, самоходни тенкови, као и један од најпоузданијих ПВО система тренутно на свету – С-400, који се показао као најуспешнији у пресретању украјинских ракета, а требало би тек да буде унапређен.
И на небу је дошло до великих промена, највише захваљујући преданом раду "Ростеха" – националне корпорације за развој, производњу и извоз високотехнолошке индустријске продукције цивилне и војне намене.
Руска авијација додатно унапредила флоту бомбардера и борбених авиона.
Стигли су нови ловци Су-34, Су-35С, Су-57 има нови погон, док су "мигови" опремљени новим "балеринама".
После посете председника Владимира Путина Индији, договорено је да две земље производе Су-57, док се са традиционалним партнером Белорусијом разматра заједничка производња стелт борбеног авиона Су-75 "checkmate" пете генерације.
За аналитичаре је ово била година коју ће војна историја памтити – не због једног система, већ због целе линије оружја које Русија користи као политичку поруку и стратешки инструмент.
А најјача порука послата је успешним тестирањем "буревесника" и "посејдона", нових ракетних система које ће, уз хиперсонични "орешник" – већ употребљеног у Украјини прошле године – чинити будућност руске одбране у деценијама које долазе.
"'Буревесник' и 'посејдон' обезбедиће стратешки паритет и безбедност Русије деценијама унапред", поручио је Путин.
"Буревесник" – нуклеарна крстарећа ракета са неограниченим дометом
Највише пажње 2025. привукла је ракета 9М730 "буревесник", пројектована са нуклеарним погоном и способношћу вишесатног лета на екстремно малим висинама.
Руски званичници су тврдили да је ракета успешно прешла 14.000 километара током последњег тестирања у октобру, демонстрирајући способност да заобиђе савремене противракетне штитове.
У званичној презентацији, "буревесник" је описан као оружје које може летети на висинама између 50 и 100 метара и непрекидно маневрисати, мењати руту и остати у ваздуху дуже него било која постојећа крстарећа ракета, што би је чинило готово немогућом за пресретање. Тако је на званичном тесту у ваздуху остала пуних 15 сати.
Нуклеарни погонски систем "буревесника" по снази је упоредив с реактором атомске подморнице, али је хиљаду пута мањи и може се активирати у року од неколико минута или чак секунди.
Такав погон погон заснован је на малогабаритном нуклеарном реактору намењеном за покретање електричног мотора, који касније покреће турбину. Турбина последично увлачи ваздух, који се загрева, компресује и избацује из ракете, чиме се ствара потисак, а његов проток истовремено спречава прегревање елемената реактора.
До активирања описаног погонског система долази тек након што ракета развије оптималну брзину, док се за њено достизање при лансирању користи ракетни појачивач на чврсто или течно гориво.
Главна предност нуклеарног погона огледа се у чињеници да ракета може провести много више времена и остварити већи (готово неограничен) домет у односу на еквиваленте са другачијим системом погона.
Одатле, између осталог, и потиче име "буревесник", што је руски назив за породицу морских птица познату као "зовоји", карактеристичне по способности дугачких летова. Интересантно је да је назив одабран на основу резултата јавног интернет гласања у Русији.
Русија ће, према званичним изворима, моћи да примени технологије развијене за ову ракету и у националној економији, док је њена електроника већ нашла примену у космичкој индустрији.
"Посејдон" – подводни супердрон, пустошитељ обала и "оружје апокалипсе"
Ако је "буревестник" изазвао забринутост, онда је подводни дрон "посејдон" – у медијима често називан суперторпедом – изазвао шок. У јесен 2025. руске власти су саопштиле да је "посејдон" прошао ново испитивање са активираним нуклеарним погонским модулом.
Реч је о аутономној подводној платформи која може прећи огромне дистанце, носећи потенцијално масивну нуклеарну бојеву главу.
По снимцима које је објавило руско Министарство одбране, "посејдон" је дужине од око 20 метара, а пречника до два метра. Нуклеарни реактор који користи као извор енергије даје му практично неограничен домет, баш као што је то случај са "буревесником".
Што се тиче брзине, помиње се распон од 50-100 чворова (100-185 км/ч) и способност да зарони до дубине од готово километар. Притом, овај подводни дрон може да носи нуклеарну или конвенционалну бојеву главу.
"Посејдон" се испаљује са подморнице и у почетку је Белгород" (БС-329), јединица руске морнарице за специјалне намене у служби од 2022. године, било једино такво пловило способно буде носач оваквог наоружања.
"Белгород" има могућност да буде опремљен са најмање четири "посејдона", који би заменили лансере за противбродске ракете П-700 "гранит".
Амерички стручњаци претпостављају да се подморнице класе "антеј" ("Оскар II" по НАТО класификацији) модернизују како би и оне могле да служе као носачи "посејдона", мада то није потврђено.
Западни званичници већ годинама ове подводне дронове називају "оружјем апокалипсе" јер би, према њиховом мишљењу, евентуална употреба таквог система могла произвести не само катастрофалну детонацију, већ и тешку радиоактивну контаминацију обалних подручја.
Како су САД већ доказале атомским тестовима у архипелагу Бикини, чак и скромна подводна експлозија способна је да изазове разоран плимни талас.
Међутим, Русија је одмах истакла да је његова намена одвраћање противника способношћу да погоди обалне, индустријске и стратешки важне циљеве без обзира на систем противподморничке одбране.
Хабаровск – још једна подводна неман
Можда подморнице класе "антеј" неће моћи да носе најновије оружје, али хоће "Хабаровск" – најновија нуклеарна подморница названа по познатом лучком граду на далеком истоку Русије, смештеног на десној обали реке Амур и удаљеног само 30 километара од границе са Кином.
Подморница је поринута недуго по завршетку званичних тестирања "буревесника" и "посејдона".
Церемонија порањања одржана је у компанији за изградњу бродова АД "Производна група Севмаш" у Северодвинску, на Белом мору. Подморницу је пројектовао АД "Централни конструкторски биро за поморско машинство Рубин".
Нуклеарни реактор и друге техничке спецификације остају непознате и класификоване су као строго поверљиве, али је познато да је посебно пројектована и изграђена за нуклеарни подморнички систем "посејдон", саопштено је из Министарства одбране.
То јој даје већу флексибилност и отпорност у борбеним условима, за разлику од постојећих руских подморница, попут "Белгорода", које су накнадно прилагођаване за овај систем.
Подморница класе "Хабаровск" (Пројект 09851) дели конструкцијске карактеристике с руским подморницама класе "Бореј", укључујући двоструки труп, напредне системе за избегавање сонара и издржљивост при дубоком роњењу.
"Хабаровск" је намењена стратешким мисијама дугог домета и деловању на отвореном океану, као део руског нуклеарног арсенала. Очекује се да ће подморница бити потпуно оперативна након завршетка свих морских тестирања.
Пловило може носити до 12 торпеда "посејдон" који се могу лансирати с готово било које тачке и на дубинама до хиљаду метара, што их чини готово немогућим за откривање.
С-500 – новогодишњи шок за доминацију у свемиру
Већ смо у делу о копненом наоружању споменули да је систем С-400 најуспешнији у пресретању украјинских ракета и да га ускоро очекује додатно унапређење, али после свих наведених "изненађења" које je Русија на челу са Владимиром Путином спремила у 2025, Запад није био спреман на шок којим је закључена година.
Руски министар одбране Андреј Белоусов средином децембра потврдио је да је први пук опремљен противваздушним ракетним системом С-500 "прометеј", способним да погађа циљеве у блиском свемиру, ступио на борбено дежурство.
Серијска производња започета је крајем јуна 2019. године, а већ сада, нова генерација ракетног система земља-ваздух нашла се у зони Специјалне војне операције.
С-500 је дизајниран за пресретање и уништавање интерконтиненталних балистичких ракета, као и хиперсоничних крстарећих ракета и летелица, за противваздушну одбрану од раног упозоравања и управљања у ваздуху и за заустављање авиона.
Према речима Белоусова, систем је пројектован за деловање не само против класичних ваздушних циљева, већ и против објеката у блиском свемиру, укључујући хиперсоничне претње и балистичке циљеве на великим висинама.
Тиме се руска ПВО структура формално шири изнад атмосферског слоја који су до сада покривали системи попут С-400, уводећи нову категорију пресретања у зонама које су до сада биле резервисане искључиво за стратешке противракетне системе.
Надморска висина циљаних мета може бити већа 200 километара. Ефикасан је против балистичких пројектила са дометом лансирања од 3.500 км, радар достиже радијус од 3.000 километара.
Остали циљеви против којих је најављено да ће овај систем бити ефикасан су беспилотне летелице, сателити у орбити ниске Земље и свемирско оружје лансирано од хиперсоничних летелица, беспилотних летелица и хиперсоничних орбиталних платформи.
У ширем контексту, С-500 не представља само ново оружје, већ и сигнал промене структуре руске ПВО, која се сада гради као комбинација стратешких система за високе и свемирске циљеве, класичних ракетних комплекса средњег домета и тактичких средстава за борбу против дронова.
Управо та вишеслојност, према руској процени, треба да одговори на савремене претње које све мање долазе у облику појединачних скупих платформи, а све више кроз масовне, расуте и технолошки хетерогене нападе.
Тактичко-техничке способности руског противваздухопловног ракетног система С-500 "прометеј" тренутно су недостижне за било коjeг војно-техничког конкурента Русије.
Остатак света – Кина као нови велики играч и добри пријатељи из Северне Кореје
Својим инсистирањем на мултиполарном свету, Руска Федерација дошла је у ситуацију да са многим земљама сарађује и да има само два велика конкурента. Ако рачунамо да Европска унија није ни близу руског нивоа када је у питању наоружање, остају једино Сједињене Америчке Државе.
И Американци, који своје непријатељство сада више испољавају на северни део Јужне Америке, него као некада на Русију, нису се превише истакли производњом оружја, а и оно што покушавају, за сада делује неоствариво.
Примарни циљ председника Доналда Трампа јесте покретање "Златне куполе", обједињеног одбрамбеног система који има за циљ да заштити земљу од сваког страног ваздушног напада путем слојева копнене, ваздушне и свемирске одбране.
Средиште "Златне куполе" били би свемирски пресретачи способни да уништавају ракете у лету, који би морали да делују у орбити, откривајући и елиминишући претње у најранијим фазама лансирања – технологија која још не постоји.
Због тога, овај грандиозни план, који је требало да кошта 175 милијарди долара, сусреће се са техничким и буџетским изазовима без преседана. "Блумберг" је недавно анализирао да би укупни трошкови на крају могли да износе више од једног билиона долара!
Застој у америчкој наменској индустрији јасно осликава и последњи извештај Пентагона, у којем је истакнута велика забринутост због "историјског војног јачања Кине које је територију учинило САД све рањивијом".
А када је реч о Пекингу, једном од највећих партнера Москве, може се са сигурношћу тврдити да смо добили новог великог играча у свету наоружања – ако је ико икада раније мислио другачије.
На сваком кораку видљиви су докази масивне војне реформе председника Си Ђинпинга, којом се до 2035. године планира стварање модернизованих оружаних снага са циљем да до средине века буду "светске класе".
Примера ради, Кинези већ имају "Златну куполу" која заиста ради, а своје капацитете проширили су и на копну, и на води, али и у ваздуху.
Својеврсни каталог онога што нуди Сијева армија била је велика војна парада поводом 80. годишњице победе у Другом светском рату, којој су присуствовали Владимир Путин и Ким Џонг Ун.
Приказана је напредна војна опрема попут дронова, хиперсоничних ракета, и борбених авиона, али први пут и ново наоружање попут подводних дронова и противбродских ракета.
Кина је први пут представила своје стратешке копнене, поморске и ваздушне снаге као нуклеарну тријаду.
Када томе придодамо порињање "фуђијана" – 300 метара дугачког и око 80.000 тона тешког носача авиона последње генерације, тек другог на свету опремљеног електромагнетним катапултом, па и лансирање "ђијутијана" – гигантског дрона од 16 метара који може да понесе шест тона терета и буде опремљен навођеним бомбама, ракетама ваздух-ваздух и мањим дроновима "камиказама", јасно је да је Кина већ сада "светска класа".
У том рангу је и Северна Кореја, посебно када у питању нуклеарни програм.
Традиционални руски пријатељ, чак и савезник и помоћник у разминирању пограничне области Курска у зони СВО, тренутно има око 150 комада нуклеарног оружја, али би до 2040. године тај број могао да нарасте на више од 400.
Почетком октобра, на војној паради која је одржана поводом 80. годишњице оснивања Радничке партије Кореје, представљена је нова интерконтинентална балистичка ракета "хвасонг-20".
Како је сликовито описала новинска агенција КЦНА, у питању је "најмоћнији систем нуклеарног стратешког оружја".
РТ интернешенел је у својој анализи истакао да је Северна Кореја последњу деценију провела радећи оно што је мало ко сматрао могућим – тихо се претворила у једну од најјаче наоружаних нуклеарних држава света.
Упркос слабашној економији и тешким санкцијама, Пјонгјанг је уложио огромне ресурсе у ракетну технологију – док је истовремено финансирао и сопствени нуклеарни програм.
У тексту је објашњено како земља ове величине може да поднесе овакав терет. Одговор лежи у њеној стратешкој опсесији – изградњи нуклеарног ракетног штита способног да одврати сваког противника – од регионалних ривала до САД.
Тај циљ је Северну Кореју довео у ред великих нуклеарних сила попут Индије и Пакистана, а у појединим технологијама, попут маневарских хиперсоничних клизећих бојевих глава или мобилних ИЦБМ-а на чврсто гориво, можда је чак и испред њих.
Нова реалност
Заједнички именитељ свих ових система, у свакој од држава које се боре против униполарности, јесте политичка димензија.
Током 2025. године Москва је у више наврата истицала да жели мир, али да ће одговорити на сваку непријатељску претњу.
Други нису слушали, наставили су да звецкају оружјем, а онда и да се жале када је Русија модернизовала своју нуклеарну тријаду и показала да је и даље глобална сила којој се не може диктирати.
То је, пре свих, покушала Европа, чак и када је остала без традиционалног "телохранитеља" Америке, али исцрпљена неуспехом у Украјини, и она улази у период у којем више не може рачунати на стабилну архитектуру безбедности какву је имала претходних тридесет година.
Русија је померила војне амбиције као никада раније у 21. веку, у години економских притисака и међународне изолације, елементи стратешког арсенала постали су део политичке комуникације – није у питању показивање мишића, већ покушај да се Западу покаже нова реалност.
Live
