Украјина је нападом дронова на резиденцију руског председника Владимира Путина пуцала себи у ногу, руска одмазда биће снажна а услови Москве за окончање сукоба још оштрији, процењује уредник РТ Балкан Андреј Млакар.
Говорећи у емисији Јутро на РТ, Млакар је подсетио да је напад на лидера методологија Запада, од удара "томахавцима" на резиденцију Слободана Милошевића 1999. до гађања палате Садама Хусеина у Ираку четири године касније.
"Само што Украјинци нису добили оно што су хтели и планирали", јер им амерички председник Доналд Трамп није дао 'томахавкe'", рекао је Млакар.
Уместо крстарећих ракета или дронова на млазни погон, наводи он, Кијев је користио прерађене авионе, ултралаке летелице којима је повећан домет и опремљене су експлозивом.
Покушај ликвидације Путина је чисти терористички напад, "то је оно што се зове дупла пуна црвена линија", подсетио је Млакар.
"То није био војни циљ, није био легитимни војни циљ. Тог тренутка сте ви рекли да сте ви спремни да идете до краја. И ово је на наговор некога", додао је. Једино није јасно да ли је у питању Брисел или Лондон, којима не одговара ни напредак у преговорима ни реалност на терену.
"Кијев сада може да стрепи и очекује", рекао је Млакар и подсетио да је Украјина остала без 70 одсто електроенергетских капацитета у октобру 2022, када је војна обавештајна служба ГУР под руководством Кирила Буданова први пут напала и оштетила Кримски мост.
Москва каже да је оружје одмазде спремно, а време и циљеви одређени, подсетио је Млакар, а Запад највише брине какво ће то оружје да буде. Ове године је Москва у свој арсенал увела тактичку балистичку ракету "орешник", нову верзију тактичке ракете "искандер-М" повећаног домета, нове типове крстарећих ракета, као и "буревесник".
Значајно је да се Русија не повлачи из преговарачког процеса, али ће преиспитати свој приступ. Ово је и први пут да је Америка осудила украјински напад, подсетио је Млакар. Јасно је да Трамп има добру вољу да се сукоб реши и да је Русија то прихватила, али очигледно неко у Европи то не жели.
Кијев се, изгледа, нада да би Европа могла да замени Америку као главни спонзор Украјине. Проблем је, каже Млакар, да Брисел нема чиме да парира Москви.
"На папиру и медијски да, практично не", подсетио је уредник телевизије РТ Балкан.
Млакар је подсетио да је Адолф Хитлер у јуну 1941. покренуо 3,5 милиона војника и 6.000 тенкова на Совјетски савез, а данашња Европа "нема те капацитете. Ни техничке, логистичке још мање".
Европљани живе у конформизму, потрошачком и технолошком друштву, где нико није спреман за рат, одрицања или жртвовања. Међутим, Брисел хушка Кијев на рат јер руководство ЕУ сматра да је једино то излаз из економске и друштвене кризе, каже Млакар.
По њему, ни Америка нема капацитет да парира руској војној индустрији, а ЕУ поготово. Отуд толика заинтересованост за нашу војну индустрију.
"Србија има огромну наменску индустрију и НАТО пакт је заинтересован да по сваку цену овлада (тим) научним и технолошким капацитетима", подсетио је Млакар. Војне фабрике се не праве преко ноћи, потребне су деценије искуства и технички кадар.
Дронови су драстично променили начин ратовања, па је најављена фабрика за њихову производњу од великог значаја за Србију, додаје Млакар, јер то би значило војну самосталност и независност од увоза. Треба само бити на опрезу, јер је у наменску индустрију у Србији недавно ушао чешки капитал, с намером да њене капацитете преусмери у НАТО и Украјину.