Чак и независно од личности саме председнице Молдавије, госпође Маје Санду, сигуран сам да председник који има држављанство друге земље представља очигледну противречност принципима обезбеђивања независне државности, изјавио је потпредседник Савета Федерације Константин Косачов у интервјуу за "Парламентска газета".
Он се осврнуо на изјаву председнице Молдавије за медије да би, уколико би у земљи био одржан референдум, гласала за уједињење са Румунијом.
"За државност Молдавије појава на позицији председника особе са страним држављанством (а Санду има румунско држављанство, то није тајна) представља пораз грађана земље у њиховим сувереним правима – у праву да самостално одређују своју судбину", поручио је Косачов.
Према његовом мишљењу, у Уставу Молдавије, као што је то већ учињено у уставима огромне већине држава света, укључујући Русију, САД и европске земље, требало би да буде прописана забрана поседовања страног или двојног држављанства за лица која обављају државне функције.
"А имајући у виду да таква ограничења у земљи не постоје и да се држављанка Румуније налази на функцији председника Молдавије, у њеним доследним настојањима ка интеграцији са суседном државом, све до потпуног сједињења, нема ничег неочекиваног. Већ смо видели читав низ корака у том правцу. Најупечатљивији међу њима, према мом мишљењу, јесте укидање молдавског језика и проглашење румунског језика за званични у Молдавији. Ти и други слични потези спроводе се како би се грађани Молдавије убедили да је уједињење са Румунијом 'светло на крају тунела'", подвукао је руски сенатор.
У том контексту, објаснио је он, постаје јасно зашто је "госпођа Санду свим средствима најпре доведена на место председника Молдавије, а затим на исти начин и задржана на тој позицији".
"Како знамо, на изборима је то постизано захваљујући гласовима бирача из иностранства – у самој Молдавији за њу већина није гласала. Узгред, сличан приступ видели смо и на последњим председничким изборима у Румунији, где се испоставило да не могу сви кандидати да искористе плодове остварене победе", истакао је Косачов.
Напоменуо је да је изјава Санду у постојећим условима била неумесна, јер председница врло јасно признаје да већина грађана Молдавије тренутно не дели такав став.
"Подсетићу да су, са становишта Устава Молдавије, држављани земље и становници Гагаузије и становници Придњестровља", подсетио је Косачов, напоменувши да, ако Санду заиста претендује да буде председник свих Молдаваца, требало би да најпре ради на некој врсти унутрашње помирљиве агенде, пре него што говори о било каквим пројектима уједињења са трећим државама.
"Такве тежње ка сагласју нема ни у назнакама, а изјава госпође Санду, без икакве сумње, додатно продубљује унутрашње поделе у земљи – како знамо, ни у Придњестровљу, ни у Гагаузији, па чак ни у већем делу 'матичне' Молдавије, не постоји жеља за уједињењем са Румунијом", подвукао је руски сенатор.
Косачов је истакао да су односи у Молдавији већ озбиљно заоштрени и да је то данас земља са дубоким друштвеним расколом по бројним питањима, укључујући и она која се тичу спољнополитичког курса.
"И ова изјава Санду, као што је познато, већ је постала повод за оштар демарш опозиције. Али, према мом мишљењу, с обзиром на то да се не ради о најави референдума, већ само о изражавању личног става госпође Санду, сукоб ће засад остати у политичким оквирима", приметио је руски сенатор.
Када се говори о могућем заоштравању унутрашњих конфликата у Молдавији, напоменуо је Косачов, не треба разматрати само Придњестровље, већ и Гагаузију, где у марту 2026. предстоје регионални парламентарни избори.
"Званични Кишињев већ чини све како би спречио водеће политичке снаге у Гагаузији да на тим изборима однесу победу. Према мом мишљењу, реч је о изузетно озбиљној ситуацији која ће се развијати пред нашим очима", нагласио је он.
Што се тиче Придњестровља, руски сенатор сматра да се сукоб тамо више од три деценије не решава не зато што иза њега стоје одређене спољне силе, већ као последица погрешне политике молдавских власти, које током више деценија нису успеле да пронађу заједнички језик са становницима ПМР-а.
Косачов је указао на то да је тенденција руководства читавог низа земаља ЕУ, као и држава које теже чланству у Европској унији, да лако делегирају део свог суверенитета Бриселу достигла свој врхунац.
"Илузија да ће уступци у области суверенитета донети неке друге предности све је мање у европским земљама. Да, приликом делегирања суверенитета постојали су одређени финансијски приливи у поједине државе. Али у коначном збиру видимо да је Европска унија, ако се одмакнемо од лепих парола, устројена тако да функционише у корист великих и јаких, а не малих и слабих. Посебан случај је Пољска, која је од уласка у ЕУ значајно профитирала – данас је по БДП-у по глави становника престигла Јапан. Али то је готово једини изузетак од општег правила. А правило је да се даљи развој ЕУ одвија кроз преливање људи, технологија и ресурса у корист најјачих држава Уније", нагласио је Косачов.
Руски сенатор не искључује могућност да ће управо то на крају бити уписано у историју као основни смисао постојања и деловања ЕУ.
"При томе, чак ни те јаке земље не представљају гаранцију успешног развоја – ван сваке сумње, Европска унија се данас налази у кризи, што је очигледно и без посебне анализе", закључио је он.