Молдавија располаже сувереним правом да напусти Заједницу независних држава, али такође има обавезу према осталим чланицама да испоштује неопходну процедуру, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.
Молдавске власти су више пута изјављивале своју намеру да се, како то називају, "разведу" од ЗНД на цивилизован начин, наводи се у саопштењу, објављеном на веб-сајту министарства.
"Кишињев се већ неколико година дистанцира од Заједнице: не учествује на састанцима њених статутарних тела, не плаћа свој део јединственог буџета и селективно осуђује споразуме који наводно не нуде никакву додатну вредност грађанима републике. У међувремену, Молдавија остаје страна у приближно 200 међународних уговора закључених у оквиру Заједнице, који покривају практично све области међудржавних односа", саопштава МСП.
Међутим, важно је разумети да прекид чланства у ЗНД захтева поштовање одговарајућих процедура, додаје се.
Према члану 9 Повеље ЗНД, држава има право да се повуче из Заједнице тако што ће писмено обавестити Извршни комитет ЗНД 12 месеци унапред. Након тога, биће одређен датум од ког ће почети једногодишњи период и биће покренут процес инвентарисања уговора и одлука тела ЗНД чија је страна држава која се повлаче, прецизирали су у министарству.
"На основу резултата овог посла, биће састављене листе међународних споразума и одлука које земља која одлази може да задржи и које ће престати да важе за њу. Дакле, излазак из Заједнице није моментални корак. Поштовање утврђене процедуре је део међународних обавеза Молдавије према осталим државама ЗНД-а, а не само према Русији", поручили су у Москви.
Одлука о покретању процеса отказивања основних међународних уговора унутар Заједнице је суверено право Републике Молдавије, додаје се у саопштењу.
"Међутим, унутар саме земље, то је већ окарактерисано као још један доказ кратковидости спољне политике молдавских власти, које се безобзирно ослањају на интеракцију са Европском унијом и 'секу' дугогодишње везе са земљама и међународним организацијама на евроазијском простору", приметили су у министарству.
Према речима Захарова тешко је не сложити се са таквим проценама. Она истиче да се тренутна социоекономска ситуација у републици "не може се описати другачије него катастрофално". Наиме, према подацима Националног завода за статистику Молдавије, од јануара до новембра 2025. године, увоз је премашио извоз за више од четири пута, а трговински дефицит се повећао за 29,5 одсто у поређењу са истим периодом 2024. године, прецизирала је руска званичница.
Истовремено, молдавски извоз у земље ЕУ смањен је за 4 одсто у првој половини 2025. године. Реални приходи настављају да опадају усред раста цена хране и услуга. Стопа сиромаштва је прешла 30 одсто, а проценат људи са ниским приходима је 65.
"У суштини, социо-економски систем Молдавије сада у потпуности зависи од спољног финансирања, првенствено од ЕУ. Земља је чврсто 'на игли' кредита ЕУ", оценила је она.
Истовремено, ЗНД остаје поштована организација која се развија.
Према подацима Међудржавног статистичког комитета ЗНД-а, економије земаља чланица широм Заједнице су показале позитивну динамику у већини индикатора у првој половини 2025. године. У поређењу са истим периодом прошле године, БДП Заједнице је порастао за 2,2 одсто, индустријска производња је порасла за 4,7 одсто, теретни саобраћај за шест одсто, а промет у малопродаји за 3,2 одсто. Међусобна трговина између земаља ЗНД је порасла за 18 одсто у последње четири године. Бројке говоре саме за себе, поручују у министарству.
"Деструктивна политика Кишињева 'рикошетира', пре свега, по народу Молдавије, чији се интереси жртвују зарад геополитичких тежњи Брисела. Резултати ове антинародне политике су већ видљиви: некада просперитетна Молдавија постаје земља безакоња и сиромаштва. Горко је сведочити томе", закључила је Захарова.
Молдавски министар спољних послова Михај Попшој је 19. јануара најавио покретање процеса отказивања три основна документа у оквиру ЗНД. Изјавио је да би то Кишињеву дало "право да изјави да Молдавија више није члан ЗНД".