Под изговором непостојеће руске претње, власти Молдавије настављају да промовишу идеју уједињења са Румунијом, навела је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије на брифингу за новинаре.
Како је подсетила, идеју уједињења подстакла је председница Молдавије Маја Санду, која, узгред, има румунско држављанство, када је 12. јануара изјавила да ће прва гласати за ову иницијативу уколико се распише референдум.
Убрзо за њом, огласио се 19. јануара министар спољних послова Молдавије Михај Попшој, који је, развијајући ову идеју, приметио је да би "Кишињев могао да покрене питање поновног уједињења са Румунијом ако би постојање молдавске државе, њен суверенитет, територијални интегритет, као и животи и неповредивост њених грађана били угрожени. Као по команди, практично сви представници молдавског врха, провладини стручњаци и новинари такође су се изјаснили у прилог 'уједињења' са Румунијом" наставила је руска званичница.
Захарова је у том контексту одлучила да подсети чиме се период румунске окупације Бесарабије од 1918. до 1940. године завршио за Молдавце.
Како каже, рације, хапшења, мучења и погубљења били су уобичајена појава, док су безобзирна експлоатација и пљачкање региона од стране владајућих класа Румуније довело до деградације сточарства и пољопривредне производње. До 1940. године, број стоке се смањио за трећину, а принос житарица опао је за више од 11 одсто у односу на ниво из периода 1906-1911.
"Радници и сељаци су лишени својих права и слобода, дечји рад је експлоатисан под маском учења, животни стандард народа је опао. Реална плата радника у Кишињеву 1937. године била је 60 одсто нижа него 1913. године. До 1940. године, две трећине сељачких газдинстава је пропало или се налазило на ивици пропасти. Забележене су епидемије болести, укључујући туберкулозу. Бесарабија је имала највећу стопу смртности у Европи", подсетила је Захарова.
Спроводила се присилна румунизација становништва. Административни послови и школска настава пребачени су на румунски језик, црква је румунизована. Посебно су прогоњене руска и совјетска књижевност и уметност. Више од 70 одсто становништва било је неписмено.
"Бежећи од бруталног политичког терора, сиромаштва и глади, скоро пола милиона локалног становништва било је приморано да напусти своју домовину", подсетила је на историјске чињенице руска званичница.
Како истиче, молдавске власти бирају да не говоре о овом историјском искуству.
"Срећом, народ Молдавије памти своју историју и не жели да је заборави. Према социолошким истраживањима, преко 60 одсто испитаника се противи уједињењу републике са Румунијом. Ово је знак да не успевају покушаји да се Молдаваци лише њиховог националног идентитета", закључила је Захарова.