Одлука Немачке да одбије исплату накнада свим преживелим учесницима опсаде Лењинграда без дискриминације је шокантна, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије, преноси ТАСС.
"Одбијање Немачке да исплате прошири на све који су преживели блокаду, без дискриминације по националној основи, шокантно је у светлу чињенице да та иста држава већ деценијама исплаћује социјалне бенефиције бившим припадницима Трећег рајха који су служили у СС јединицама и другим паравојним формацијама признатим као злочиначке, као и страним колаборационистима Хитлеровог режима, који су били непосредно умешани у блокаду Лењинграда", истакла је она.
Према речима Захарове, "питање није у принципу, већ у томе што је реч о повратку оној пакленој теми сегрегације људи, тој злочиначкој логици која је свет довела до Другог светског рата и постала његова покретачка снага".
Руска званичница је подсетила да немачка страна, под измишљеним изговорима, исплаћује накнаде искључиво преживелима једне националности – Јеврејима.
Министарство спољних послова Русије је више пута скретало пажњу јавности на поступке Немачке. Упућени су апели руководствима јеврејских невладиних непрофитних организација са позивом да јавно осуде став Савезне Републике Немачке, а пружена је и подршка у припреми и ширењу отвореног писма немачкој влади у име оних који су преживели блокаду, са захтевом да се накнаде исплаћују свима.
Датум потпуног ослобођења Лењинграда од опсаде, 27. јануар 1944. године, мора заувек остати у сећању и на савести човечанства, поручила је Захарова.
Она је истакла да је 872 дана блокаде било међу најстрашнијим страницама светске историје.
"То је најважнија историјска страница нашег живота, која никада не сме бити окренута и заборављена. На тој страници увек мора бити обележивач", указала је портпарол руског Министарства спољних послова.
Како је подвукла, тај исти свет је већ био просвећен.
"Људи који су починили ово зло већ су, на овај или онај начин, знали шта су хуманитарно и међународно право, људска права, споразуми, обавезе, одговорност", појаснила је Захарова.
"Морамо се увек сећати, проживљавати те страшне минуте, сате, дане, месеце, године тако да то остане у сећању, укључујући и преношење ове историје будућим генерацијама. Не као реликт прошлости или архивску грађу, већ као живо сећање", сматра портпарол руског спољнополитичког ресора.
Захарова је блокаду Лењинграда назвала и "једном од најтрагичнијих и најтежих страница у историји земље" и подсетила да се у Русији сваке године 27. јануара обележава Дан војне славе Русије – Дан потпуног ослобођења Лењинграда од фашистичке блокаде.
Блокада Лењинграда трајала је 872 дана – од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године. На почетку блокаде, Лењинград је имао 2.887.000 становника. Историчари истичу да је немогуће утврдити тачан број жртава блокаде, али савремена истраживања показују да он знатно премашује раније прихваћену цифру од 1.093.000 људи.
Упркос изузетно тешким условима опсаде, у граду су наставила да раде индустријска предузећа, школе, болнице и установе културе. Од јесени 1941. године предузето је пет покушаја да се пробије обруч опсаде, а тек шести – операција "Искра" у јануару 1943. године – био је успешан и омогућио је обнављање копнене везе са остатком земље. Потпуно ослобођење Лењинграда од блокаде уследило је тачно годину дана касније, 27. јануара 1944. године.