Русија
Истраживање показало: Европски песимизам у порасту, ЕУ више не верује у сопствену снагу
У Европи расту и сумње да би је САД у случају војног сукоба заиста војним средствима браниле, што се од оснивања НАТО-а сматрало неспорним, истакао је Пушков
Судећи по расположењима у Европској унији, њени грађани се углавном са забринутошћу односе према уласку у епоху коју западни аутори све чешће називају "постзападним светским поретком", написао је на Телеграму руски сенатор Алексеј Пушков.
Како наводи, подаци из истраживања јавног мњења показују да су Европљани међу највећим песимистима у свету, што је у оштром контрасту са расположењима с краја 20. и почетка 21. века, када је Европа себе доживљавала као континент у успону.
Већина Европљана, истичу западни коментатори ових истраживања, "сумња да ће будућност донети ишта добро за њихове земље, за свет у целини и лично за њих".
"Такође, већи део Европљана, 46 одсто наспрам 39 одсто, не сматра да Европска унија представља центар моћи способан да равноправно делује у односу на глобалне центре снаге, као што су Сједињене Државе и Кина", нагласио је Пушков.
Напоменуо је да су се сумње у то међу Европљанима појачале током последњих 12 месеци.
"Сматрам да је један од разлога раста скептицизма међу Европљанима трансатлантски раздор и све израженији осећај да Европа више не може у потпуности да се ослања на Сједињене Државе и савез са њима", поручио је руски сенатор.
Међутим, како је истакао, упркос напорима европских лидера, који су током протекле године настојали да створе утисак да западни савез остаје чврст, а да су несугласице са САД на чему са лидером Доналдом Трампом искључиво тактичке природе, европско јавно мњење одражава далеко реалнију слику.
"Реч је о озбиљном размимоилажењу Европе и Сједињених Држава по низу крупних питања – од политике према Русији и Украјини, па све до Гренланда. Америчке претензије на Гренланд и начин на који су се САД односиле према Данској нанели су посебно снажан ударац перцепцији Сједињених Држава у Европској унији. Истовремено расту и сумње да би САД у случају војног сукоба заиста војним средствима браниле Европу, што се од оснивања НАТО-а сматрало неспорним. Данас, међутим, Европљани ту претпоставку доводе у питање", подвукао је Пушков.
Посебно болно за европску јавну свест показале су се високе стопе политичких промена, нагласио је руски сенатор, додавши да су још 2022. године расположења у Европској унији била знатно другачија.
"Истраживања, чини се, указују на почетак прелаза европске јавне свести ка спознаји да би се у новом 'постзападном свету' Европа могла наћи у стању стратешке усамљености. То је необично стање и за европске владајуће елите и за становништво земаља ЕУ, а оно додатно подстиче јачање политичког песимизма у Европи", закључио је Пушков.
Он је раније указао на то да према последњем истраживању Европског савета за међународне односе, спроведеном у новембру 2025. године у 11 земаља – Великој Британији и десет држава Европске уније – највећи песимизам у погледу будућности сопствене земље исказују становници Велике Британије (66 одсто песимистично настројених и свега 9 одсто оптимистичних) и Европске уније, где је 49 одсто испитаника песимистично, а само 18 одсто оптимистично настројено.
У оквиру Европске уније истраживање је спроведено у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији, Пољској, Мађарској, Бугарској, Португалији, Данској и Естонији.
Поређења ради, у Индији и Кини, које заузимају прва два места у свету по нивоу оптимизма, тај проценат износи 73, односно 72 одсто.
"Према резултатима истраживања, Русија се такође налази међу четири земље света са највишим нивоом оптимизма", приметио је Пушков.
Live
