Северноатлантски савез се фактички припрема за сукоб са Русијом, изјавио је у интервјуу за ТАСС директор одељења за европска питања Министарства спољних послова Руске Федерације Владислав Маслењиков.
"Тренутно је Русија у свим доктринарним документима Северноатлантског савеза означена као 'најзначајнија и директна претња безбедности'. Наглашава се да ће таква остати и у дугорочној перспективи, чак и у случају решавања украјинског конфликта", истакао је он.
Полазећи од тога, објашњава Маслењиков, НАТО фактички спроводи припреме за могући сукоб са Русијом.
"Повећава војне расходе, јача своје капацитете дуж наших граница, распоређује све више нових мисија и операција на истоку Европе", појаснио је руски дипломата.
Северноатлантски савез је у потпуности прекинуо све контакте са Русијом 2022, а између Москве и НАТО-а остао је само хитан канал комуникације, рекао је Маслењиков.
Према његовим речима, Северноатлантски савез је још 2014. године, на сопствену иницијативу, практично замрзнуо дијалог са Русијом.
"Могли смо да разговарамо о појединим темама, али су припадници НАТО-а упорно све сводили на украјинску проблематику. Наше иницијативе за деескалацију војне напетости у Европи НАТО није прихватао. Ни покушај да се започне озбиљан разговор о узајамним безбедносним гаранцијама, нацрт таквих споразума понудили смо Северноатлантском блоку у децембру 2021. године, није наишао на позитиван одговор у натовском Бриселу", подвукао је Маслењиков.
Говорећи о незаконито замрзнутој имовини Руске Федерације, Маслењиков је нагласио да ју је Европска унија већ "на папиру поделила" између кијевског режима и сопственог војно-индустријског комплекса.
"У Бриселу су већ похитали да ту имовину на папиру поделе, као класичну кожу неубијеног медведа, између кијевског режима и сопствених војно-индустријских предузећа, која се богате наставком украјинског конфликта", рекао је дипломата.
Он је изразио уверење да је "неспремност да се одрекну незаконито 'замрзнутих' суверених државних резерви Русије у јурисдикцији ЕУ" постала додатни фактор који "спречава Европску унију да се бар запита о сврсисходности наставка политике антируских санкција".
Обнова дијалога са Европском унијом могућа је само у случају да Брисел одустане од санкционе политике и наоружавања кијевског режима.
"Обнова односа са ЕУ могућа је само уколико европске колеге из корена промене приступ интеракцији са Русијом. Да одустану од непријатељског курса према нашој земљи, који се доследно учвршћује у доктринарним документима Европске уније, да прекину нелегитимну, са становишта међународног права, санкциону политику, да престану да говоре језиком ултиматума, да негују у европској свести мит о 'руској претњи', да наоружавају кијевски режим и саботирају мировни процес у Украјини", указао је Маслењиков.
И на крају, додао је, у ЕУ треба да дођу до спознаје да је опсесивна идеја наношења "стратешког пораза" Москви ћорсокак, пут који ће неминовно довести некада јединствену Европу на маргину политичких и историјских процеса.
Истовремено, дипломата је нагласио да ће параметре и области потенцијалне сарадње са ЕУ Русија одређивати на основу сопствене процене ситуације и "полазећи од својих потреба за обезбеђивање националних интереса".
Према речима Маслењикова, тешко је предвидети какав ће тачно бити нови формат односа Русије и Европе. Он је нагласио да ће процес његове изградње бити "дуг и сложен".
"При томе, о било каквом повратку на претходни модел односа, који је у коначници и довео до садашње кризе, не може бити говора по дефиницији", закључио је он.
Такође, истакао је да Русија сматра да је Савет Европе у потпуности изгубио самосталност и некадашњи ауторитет.
"Стиче се утисак да је Савет Европе себи поставио циљ да свакодневно потврђује исправност наше одлуке о престанку чланства Руске Федерације у овој организацији у марту 2022. године. Запањујуће је колико је брзо Савет Европе у потпуности изгубио самосталност и ранији углед. Западне елите претвориле су ову регионалну организацију у послушан инструмент промовисања такозваног поретка заснованог на 'правилима' и политизоване агенде", нагласио је Маслењиков.
Према његовим речима, пружајући безусловну подршку криминалном режиму Владимира Зеленског, стразбуршка бирократија покренула је широку русофобичну кампању.
"Конкретно, Савет Европе покушава да пронађе своју специфичну улогу у стварању псеудо-правних механизама 'позивања на одговорност' наше земље", додао је он.
Како је истакао директор одељења за европска питања МСП Русије, структуре антируске правне агресије које се формирају под окриљем Савета Европе унапред су ништавне.
"Учешће држава или међународних организација у њима сматрамо крајње непријатељским кораком. Данас не видимо ни најмање знаке спремности Савета Европе да објективно сагледа тренутне реалности и врати се конструктивном раду у интересу обичних грађана својих држава чланица", закључио је Маслењиков.