
Скупа мржња: Захарова о томе зашто је русофобија луксуз који Молдавија не може да приушти

Власти Молдавије настављају да воде антируски курс и да користе одговарајућу пратећу реторику, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова на недељном брифингу за новинаре.
Како је истакла, председница Молдавије Маја Санду је 27. јануара, током обраћања на пленарној седници Парламентарне скупштине Савета Европе, изјавила да је наводно мешање Русије у изборне процесе у тој земљи у протекле две године имало један циљ – "да се преузме парламент земље, успостави влада под контролом Кремља, уништи демократија, увуче Молдавија у своју сферу утицаја и искористи против Украјине и Европе".
"Као и обично, наравно, без икаквих конкретних доказа – само празни русофобични слогани", приметила је Захарова.

У самој Молдавији ова изјава шефице државе оцењена је као лицемерана.
Наиме, истакнуто је да у њему није било ни речи о националним интересима републике, њеном тешком социјално-економском положају, стању медија и ситуацији у области људских права.
"Шеф државе изговара управо оно што европске елите желе да чују и за шта су спремне да плате. Стварне последице спровођења у Молдавији тзв. 'европског' (а у суштини антируског) пројекта Брисел радије не истиче, јер су се показале као разорне за Молдавију. За време владавине прозападних снага земља је претворена у сиромашну полицијску државу", подвукла је портпаролка руског МСП-а.
Као пример навела је чињеницу да званични Кишињев наставља напоре усмерене на "гушење" Гагаузије и лишавање њеног аутономног статуса. Председница аутономије Јевгенија Гуцул осуђена је на седам година затвора, док је бивши председник Народне скупштине Гагаузије Дмитриј Константинов осуђен на 12 година затворске казне.
"Прошле недеље молдавске власти су фактички осујетиле изборе за гагаушки парламент, заказане за 22. март, након што је Врховни суд у Кишињеву суспендовао овлашћења појединих чланова Централне изборне комисије Гагаузије. Својим поступцима власти не само да продубљују дефицит поверења међу грађанима Молдавије, већ и подривају темеље односа између централних и регионалних органа власти, додатно поларизујући ионако дубоко подељено молдавско друштво", нагласила је Захарова.
Истовремено, напоменула је, економија Молдавије буквално стрмоглаво пропада – катастрофално расте дефицит трговинског биланса.
Према подацима Националног бироа за статистику, од јануара до новембра 2025. године увоз у Молдавију порастао је за готово 20 одсто у поређењу са истим периодом 2024. године, при чему су испоруке из земаља ЕУ повећане за скоро трећину. У исто време, наставила је Захарова, извоз је порастао за нешто више од четири одсто.
"Тако Кишињев 'дочекују' у Европској унији - њено тржиште је одавно подељено", указала је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Додала је да тешка остаје и ситуација у енергетском сектору републике. Од 2024. године тарифе за електричну енергију за домаћинства порасле су за 70 одсто, а од 2021. године – за чак 150 одсто.
Упркос настојањима власти да прошире домаћу производњу на бази обновљивих извора енергије, Молдавија не располаже довољним средствима за финансирање таквих пројеката.
"Кључни донор Кишињева, Европска унија, није заинтересован за стварање услова који би земљи омогућили енергетску независност. Према појединим подацима, Брисел ће током ове године смањити обим грантова за подршку енергетском сектору Молдавије за 30 одсто. Стручњаци не искључују да ће се такав тренд наставити и 2027. године", истакла је Захарова.
Истовремено, напоменула је, у Кишињеву се са поносом изјављује да земља више не зависи од руског гаса.
"Веома је жалосно све ово посматрати. Нажалост, Молдавија је постала још један пример да је русофобија скупа и бесмислена. То је пут самоуништења, пут који не води никуда", поручила је портпаролка руског Министарства спољних послова.




