Москва је више пута показала флексибилност при решавању украјинског сукоба, али њено стрпљење има границе, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у интервјуу за РТ са Риком Санчезом, поводом Дана дипломатског радника који се обележава 10. фебруара.
"Наша савест је чиста и наше стрпљење није безгранично. Знате руски карактер по пословицама – седам пута мери, једном сеци. Ми смо дуго мерили и на основу тога доносили закључке", поручио је Лавров.
Он је подсетио на иницијативу која је договорена прошле године у марту о прекиду ватре на енергетским објектима. Русија се строго придржавала договора, док га је Кијев прекршио на стотине пута.
Подсетио је да су управо Украјинци први почели да гађају енергетске и друге цивилне објекте, укључујући стамбене зграде и продавнице.
"Имамо искуство не само да трпимо, јер 'трпети' није баш добар глагол у руском језику, али искуство прикупљања разумевања ситуација је заиста велико. То искуство ничему није научило наше европске колеге, са ретким изузецима", додао је Лавров.
Осим тога, указао је на кршење права руског народа на украјинским територијама, попут укидања права на коришћење руског језика. Министар је упозорио да је ово нешто о чему нема преговарања. Будући да је Украјина чланица УН, она је у обавези да осигура ово право свим грађанима, и оно не може бити разматрано као предмет "уступака".
Он је нагласио да Украјина која потпише споразуме "не сме кршити међународно право или украјински Устав, који гарантује права националних мањина".
Министар је указао на бројне примере флексибилности Русије у протеклих десетак година. Затим се осврнуо и на план америчког председника за решавање сукоба и подсетио да је руска страна била спремна да прихвати предлоге САД, "узевши у обзир компромисе".
Затим је, након Енкориџа, дуго чекала да објаве да су се стране договориле и каква одлука је донесена, али све до сада се та верзија плана "преправља".
"У Енкориџу смо прихватили предлог администрације Трампа о Украјини. Ако ћемо мушки, то је требало да значи да смо Украјину склонили у страну са нашег светлог пута ка будућој сарадњи и процвату", навео је он.
Али, како је приметио, стално се мењају некакви нови услови и захтеви Украјине према Русији. Према његовим речима, Украјина коју Русија жели да види као суседа мора бити неутрална и пријатељска.
"То мора бити пријатељска Украјина. Не нужно савезник, али неутрална и пријатељска. А то, наравно, претпоставља поштовање не само права становника територије која ће остати украјинска, не само њихових права на приступ благодетима цивилизације, топлини, храни и води, већ и њихових основних људских права, ако хоћете, укључујући језик, образовање и религију", истакао је Лавров.
Он је истакао да је Русија признала Украјину као неутралну, ненуклеарну државу.
"Када смо 1991. године признали независност Украјине, признали смо управо такву државу – ванблоковску, неутралну и без нуклеарног оружја. Зато данас имамо апсолутно чисту савест", рекао је Сергеј Лавров у интервјуу за РТ.
Лавров је поручио да су Русији у Донбасу и Новорусији важнији људи од територија.
"Нама чак територије и земља нису толико важни. Најважнији су људи који живе на тим територијама, чији су преци тамо живели", рекао је шеф руске дипломатије.
О контактима Русије и Европе
Русија има контакте са одређеним европским лидерима, који зову и "траже да се о тим контактима не говори", изјавио је руски министар.
"Али ништа од онога што нам током тих затворених поверљивих контаката саопштавају о својим идејама ни у чему се не разликује од онога што изјављују јавно. Све су то исти позиви: 'Хајде, завршавајте, треба нешто урадити'", навео је Лавров.
Како додаје, не види да Европа има икакав формирани став:
"Они су упали у сопствену замку и заузели бескомпромисан став – стратешки пораз Русији, Украјина не може да изгуби, Русија не може да победи".
Француском председнику Емануелу Макрону је поручио да, ако жели о нечему озбиљно да разговара, може слободно да позове руског председника Владимира Путина и да ће се он увек јавити и саслушати све предлоге. А "неозбиљне" најаве да ће га наводно звати, назвао је "жалосном дипломатијом".
На Западу лоше уче историју
Према његовим речима, историја се лоше учи на Западу, а то видимо посебно у Немачкој.
"Либерална идеологија, 'демократија' у њеном западном схватању, НАТО као гарант безбедности свуда, 'сада ћемо доминирати' – овај менталитет је, наравно, довео до садашње ситуације", истакао је Лавров.
То што Немачка "диже главу" изазива забринутост не само у Русији, већ и у многим земљама Европске уније, додаје он.
"Када је Фридрих Мерц дошао на своју позицију, изнео је снажне изјаве које изазивају озбиљне мисли. На пример, укинуо је уставна ограничења за војне расходе и потребе. Затим је рекао да је све то потребно како би Немачка поново постала – нагласићу реч поново – главна војна сила у Европи", рекао је Лавров.
Према његовим речима, у томе се озбиљно огледа његов менталитет и тај смер у ком иде његово размишљање.