Русија је спремна да осигура да неће бити ваздушних удара на дан избора у Украјини, ако Кијев напокон одлучи да их одржи, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галузин у интервјуу за ТАСС.
"Наравно, изјаве руског председника Владимира Путина остају актуелне. Али, као што сам напоменуо, још нема разговора о организовању стварног гласања у Украјини", рекао је Галузин.
Он је скренуо пажњу на искуство Русије, када су марту 2024. године одржани председнички избори. Бирачка места су – чак и уз војне операције – отворена у непосредној близини зоне борбених дејстава.
"Кијев је покушао на све могуће начине да поремети изборни процес у регионима погођеним борбеним дејствима, не устручавајући се од прибегавања терористичким методама и саботажи. Међутим, показало се да није успео да постигне свој циљ", подсетио је он.
Галузин је нагласио да Русија "неће да се спусти на ниво праксе Кијева" и да ће дозволити народу Украјине да у потпуности оствари своја уставно загарантована изборна права и самостално одреди будући развој своје земље.
"Разуме се, ако кијевски режим коначно одлучи да направи овај демократски корак", додао је заменик руског министра спољних послова.
Раније је руски председник Владимир Путин истакао да је Москва спремна да размотри обустављање ваздушних удара дубоко у Украјини на дан избора и напоменуо да 5-10 милиона Украјинаца који живе у Русији треба да имају право гласа.
Русија заоштрила став након напада на Путинову резиденцију
Москва је заиста пооштрила своју преговарачку позицију након напада Кијева на резиденцију руског председника Владимира Путина 29. децембра 2025. године, и тај став је саопштен преговарачима у Абу Дабију, рекао је Галузин.
"Што се тиче промена у нашој преговарачкој позицији, могу само да потврдим да су се догодиле. Не бих желео јавно да улазим у детаље, али ћу једноставно напоменути да је наша пооштрена позиција саопштена учесницима радне групе Русија-САД-Украјина за питања безбедности одржане у Абу Дабију 4. и 5. фебруара", истакао је руски званичник.
Како је истакао, напад је одбијен, а многе земље су га осудиле.
"Наши партнери су још једном из прве руке видели терористичку природу хунте Зеленског. Сви су видели снимак у Москви како наша војска предаје Американцима контролора лета са једне од оборених украјинских беспилотних летелица усмерених ка резиденцији руског председника", додао је.
Према његовим речима, чак и они који спонзоришу кијевски режим донели су одговарајуће закључке и процене.
"Наш одговор, као што знате, није дуго чекао – војни објекти у западној Украјини претрпели су озбиљну штету", подсетио је заменик министра.
Шта се десило са преговорима у Истанбулу
Кијев није одговорио на руски предлог о успостављању билатералног центра за праћење и контролу прекида ватре, изјавио је Галузин.
"Кијев је оставио без одговора наше предлоге за побољшање ефикасности преговарачког процеса стварањем билатералног центра за праћење и контролу прекида ватре и радних група за решавање војних, политичких и хуманитарних питања. Такође није било јасног одговора на нашу спремност да подигнемо ниво шефова делегација", рекао је он.
Према речима Галузина, истанбулски преговарачки формат није званично затворен, а Русија се није повукла из процеса.
"Као што се сећате, тамо су 2025. године одржане три рунде консултација: у мају, јуну и јулу. У међувремену, прошлог новембра, украјинско Министарство спољних послова јавно је објавило једнострани прекид истанбулских преговора, наводно због недостатка 'опипљивог напретка'. То делује, у најмању руку, чудно", закључио је заменик министра.
Према његовим речима, идеја о увођењу спољне управе Украјином под покровитељством УН након завршетка Специјалне војне операције једна је од могућих опција за решавање сукоба.
"У марту 2025. године, руски председник Владимир Путин изјавио је да је, у случају Украјине, успостављање спољне администрације под покровитељством УН једна од могућих опција. Слични преседани су се догодили у оквиру мировних активности светске организације. Генерално, Русија је спремна да разговара са Сједињеним Државама, европским и другим земљама о могућности увођења привремене спољне администрације у Кијеву", истакао је Галузин.
Заменик министра спољних послова сматра да ће такав корак "омогућити демократске изборе у Украјини и успостављање одрживе владе са којом се може потписати пуноправни мировни споразум и легитимни документи о будућој међудржавној сарадњи".