У тренутку док се Украјинци радују најављеним испорукама западних тенкова "леопард" који су на ратишту (за време турске војне операције "Штит Еуфрата") ипак испали праве мале маце, Руси на бојно поље уводе своје "сејаче смрти", минобацаче "лала".
Оружје пуног имена 2С4 "тулипан" (лала), руска војска недавно је "представила" ривалима уништивши складиште муниције Оружаних снага Украјине у Доњецку.
И без обрзира што можда немају име које звучи опасно, њихову силу много боље описује надимак "урбани терминатор" и то што је чак и амерички "Нешнел интерест" признао да "немају конкуренте на свету".
А овај планетарно највећи минобацачки систем флоралног имена, сигурно је код Зеленског већ изазвао озбиљне "алергијске реакције", будући да је и њему познато да је "лалин" смртоносни "полен" калибра 240 милиметара заслужан за уништавање утврђења на неколико ратишта широм света, укључујући Авганистан, Сирију, Израел, Чеченију, па сада и Украјину.
Јер, како подсећа "Јурејжан тајмс", гигантски минобацач "тулипан" из совјетске ере премијерно је, током специјалне војне операције у Украјини, употребљен током напада на челичану Азовстал у Маријуопољу.
А озлоглашен на супарничкој страни постао је и још раније, након што су га руске снаге употребиле не би ли украјинску војску приморале да напусти места која је месецима заузимала на аеродромима Луганск и Доњецк.
То му иначе и јесте главни задатак - да својим моћним пројектилима са земљом сравни непокретна, утврђена упоришта. Он може да уништи аеродромске писте, бункере и брањене структуре, пошто се, за разлику од граната испаљених из хаубица, минобацачки пројектили готово вертикално спуштају на мету, ефикасно разбијајући зидове утврђења, отворе пећина или кровове зграда.
И, не само то, "тулипан" може да испаљује и ласерски вођено оружје, а има и пројектиле за пробијање бетона којима уништава бункере, као и запаљиве који разарају зграде.
Западни медији упозоравају да се у ефикасност овог вида наоружања не може сумњати чак ни сада, после 43 године од увођења "тулипана" у војску, па је сигурно да ће руске "лале" имати велики утуцај на даљи исход борбе, јачајући руску офанзиву током које је последњих дана на украјинске градове већ испаљена салва ракета и дронова камиказа.
Због чега су "лале" најбоље на свету
Самоходни минобацач "лала" једини је минобацач калибра 240 милиметара на свету. Конвенционална мина испаљена из њега има домет 10 километара, док активно-реактивни пројектил погађа циљеве удаљене и до двадесет километара.
"Тулипани", како "Јурејжан тајмс" оцењује, имају релативно ограничен домет и ниску брзину паљбе (само једна граната у минути).
Ове "недостатке" надокнађује смртоносна пошиљка којом засипају супарничку страну - пројектили, у зависности од врсте тешки су 130 или 228 килограма.
"Сваки хитац је толико моћан да се његова експлозија може осетити километрима далеко", пише "Јурејжан тајмс".
"Тулипан" заправо користи модификовану гусеничарску шасију противваздушног система "Круг", и покреће га предњи Б59 дизел мотор који има 520 коњских снага.
Систем је тежак 30 тона, а посаду чини девет људи, од којих четири рукују возилом, а петорица су тобџије, и њих штити оклоп дебљине 20 милиметара, што је довољно за одбрану од малокалибарског оружја и гелера.
Стручњаци кажу да је главна његова предност могућност гађања из такозваног "угла максималне висине" што значи да њиме искусни артиљерци могу да погоде чак и такозване "тачкасте циљеве".
Уз то, овај минобацачки систем спада у такозвану нуклеарну артиљерију, јер би могао би да испаљује и нуклеарну муницију.
Али, како "Јурејжан тајмс" наводи, Русија и САД су након Хладног рата искључиле нуклеарне артиљеријске батерије, а Москва је је тврдила да је до 2000. године уништила све нуклеарне артиљеријске гранате укључујући и пројектиле ЗБВ4 које је користио "тулипан".