МСП Русије оптужило Европу за продужавање украјинског сукоба

Руска Федерација овим преговорима приступа крајње озбиљно, јер смо више од других заинтересовани за успостављање трајног мира у Украјини и остваривање циљева који су формулисани у контексту Специјалне војне операције, нагласио је Грушко

Не треба давати коментаре у вези са преговорима о Украјини, јер би то могло да нашкоди самом процесу, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко, преноси ТАСС.

"Усредсређени смо на преговарачки процес. Ту нема шта да се коментарише", истакао је.

Према речима заменика шефа руске дипломатије, процес преговора се, "с једне стране, води прилично отворено".

"С друге стране, свима је апсолутно јасно, надам се и новинарима, да се никакви коментари о суштини дискусије неће давати, јер би то штетило процесу", нагласио је.

Додао је да Москва преговорима о украјинском решењу приступа са пуном озбиљношћу.

"Руска Федерација овим преговорима приступа крајње озбиљно, јер смо више од других заинтересовани за успостављање трајног мира у Украјини и остваривање циљева који су формулисани у контексту Специјалне војне операције", истакао је Грушко, напоменувши да ће ти циљеви бити постигнути или војним путем, или, што је пожељније, политичко-дипломатским средствима.

Грушко је истакао да "политичке и информационе игре" које Европљани приређују око ових преговора немају значаја.

Он је такође оценио да Европа жели да се украјински сукоб настави што дуже, те да њени поступци искључују конструктиван допринос решавању кризе.

"Њихов тренутни став јесте да се борбена дејства на територији Украјине наставе што дуже. Тренутно се не назире никакав стварни конструктивни допринос Европе, јер њихов став то искључује", подвукао је заменик министра спољних послова.

Према његовим речима, европске земље чине супротно од онога што би допринело миру: пружају политичку, економску, финансијску и војну подршку Кијеву и заузимају ставове о мировним условима који не предвиђају "поуздане гаранције безбедности Руске Федерације", што је, како је нагласио, кључни услов било каквог решења сукоба у Украјини.

Грушко је изјавио и да украјински неонацизам представља претњу не само локалном становништву већ и међународној заједници у целини, те да омета успостављање мира и стабилности у Европи, као и изградњу архитектуре једнаке и недељиве безбедности.

Говорећи на конференцији "Мали нацизми: од идеологије екстремизма до терористичке праксе", навео је да режим Владимира Зеленског по суровости превазилази своје "узоре из Трећег рајха", а да западне земље то игноришу.

"У Украјини, режим Зеленског и његови милитанти су одавно надмашили своје идоле из Трећег рајха по окрутности. Индикативно је да данашњи бандеровци истребљују цивиле на истим територијама које су окупирали нацисти, и то раде истим симболима који се сада приказују на амблемима јединица Оружаних снага Украјине. Али наши 'старији партнери' на Западу више воле да ово не примећују", нагласио је Грушко.

Русија констатује да се у више европских земаља многи лидери, приликом конструисања националног идентитета, враћају нацистичким праксама.

"Видимо да се у читавом низу земаља, које су релативно недавно настале као самосталне државе на географској и политичкој мапи Европе, многи лидери при обликовању националног идентитета враћају нацистичким праксама. Све је то бујно 'процветало' у Украјини", напоменуо је Грушко.

Такође је нагласио да украјински неонацизам данас "непосредно омета успостављање мира и стабилности на европском континенту" и додао да се, у суштини, на Западу говори како су "те нацистичке праксе управо израз избора украјинског народа да се прикључи европској породици".

Грушко је истакао да се Русија "доследно бори против тероризма и испољавања нацизма и противи се ревизији исхода Другог светског рата"

"Борићемо се за очување сећања на жртве нацизма у свим његовим облицима. Супротстављање рехабилитацији нацистичке идеологије није само захтев времена, већ и морални императив утемељен у одлукама Нирнбершког трубунала", додао је он.

Када је реч о односима са НАТО, он је навео да комуникациони канали остају отворени и да је руски амбасадор у Белгији овлашћен да, уколико је потребно, одржава контакте са седиштем Алијансе.

"И постоје одговарајуће телефонске линије између војске, и нико их није затворио", напоменуо је заменик руског министра спољних послова.

Истовремено, додао је да "никакве интеракције нема", јер је у документима НАТО-а Русија означена као "директна и дугорочна претња".

"Никакве интеракције нема, она је по дефиницији искључена, јер је у документима НАТО Русија сада дефинисана као директна, непосредна – а сада су додали и дугорочна – претња интересима безбедности НАТО-а, имајући у виду чак и хоризонт планирања након мирног регулисања у Украјини, које ће бити постигнуто или војним или дипломатским путем", рекао је заменик шефа руске дипломатије.

Он је оценио да НАТО покушава да се поново наметне као централни фактор евроатлантских процеса, уз процес свеобухватног наоружавања држава чланица, укључујући и Француску, где се војни буџет значајно повећава.

Према речима заменика шефа руске дипломатије, данас се у оквиру НАТО-а "одвија извесна прерасподела улога".

"То је повезано са новим ставовима администрације САД о процесима глобалне европске безбедности, при чему Сједињене Државе преносе већу одговорност за безбедност на континенту на своје европске савезнике, приморавајући их да плаћају за сопствену безбедност и да издвајају све више и више новца за војне потребе", прецизирао је Грушко.

Подсетио је да су сви руски предлози о безбедносним гаранцијама, упућени НАТО-у крајем 2021. године, и даље актуелни, јер би њихова примена, како тврди, значајно ојачала европску безбедност.

"Ако погледамо сваки предлог који је био изнет, а који, благо речено, није био подржан, односно који су наши партнери одбили, реализација сваког од њих значајно би ојачала безбедност у Европи. У том смислу, сви они задржавају своју актуелност као реални инструменти, као стварна могућност да се исправи ситуација у сфери безбедности и да се преокрену негативне тенденције које данас видимо", нагласио је.

Осврнувши се на изјаве француског председника Емануел Макрон о "можданој смрти" НАТО-а, Грушко је указао на, како је рекао, противречност између Макронових критика и настојања Француске да преузме водећу улогу у јачању колективне безбедности, укључујући и потенцијално ослањање на свој нуклеарни фактор.