Покушаји Пољске, Финске, Летоније, Литваније и Естоније да иступање из Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина и о њиховом уништавању оправдају "разлозима националне безбедности", као и наводном војном претњом са стране Русије, не издржавају никакву критику. Те инсинуације користе се са јединим циљем – да се оправдају сопствене деструктивне одлуке и избегне одговорност, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.
Како су напоменули у руском спољнополитичком ресору, данас ступа на снагу одлука Пољске о иступању из Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина и о њиховом уништавању, а сличне одлуке су донеле и Финске, 10. јануара, као и Летоније, Литваније и Естоније 27. децембра 2025. године.
"Истовремено, иступање из Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина и о њиховом уништавању прати значајно појачавање војних активности тих земаља на њиховим источним границама, у непосредној близини руских граница, што представља очигледан пример њиховог занемаривања међународних правних обавеза. Ограничења предвиђена Конвенцијом једноставно су постала незгодна и неисплатива, па је одлучено да се од њих одустане", нагласила је Захарова.
Додала је да, у целини, ситуацију око Конвенције додатно компликује низ недоследних корака Украјине у односу на њу.
Наиме, подвукла је Захарова, као што је познато, Кијев је првобитно намеравао да иступи из овог уговорног режима, о чему сведочи указ Зеленског бр. 441/2025 од 29. јуна 2025. године. Међутим, услед немогућности да се та одлука спроведе у условима оружаног сукоба, Украјина је од ње одустала и упутила Генералном секретару УН обавештење о "суспензији" учешћа.
"Индикативно је да је читав низ држава чланица Конвенције јавно иступио против таквих поступака Кијева, оценивши их као противправне и као опасан преседан са становишта међународног права", напоменула је портпарол руског спољнополитичког ресора, додавши да је притом Украјина и пре поменутог обавештења отворено кршила своје обавезе.
Истакла је да Кијев не само да није уништио све залихе противпешадијских мина, осим минималне количине намењене развоју метода за откривање мина и обуку стручњака, иако је то био у обавези да учини још 2010. године, већ је наставио и са њиховом активном употребом, укључујући и против цивилног становништва и објеката.
"Ове чињенице редовно бележе и документују руске службе за спровођење закона. Ипак, ни наведена кршења Украјине, ни иступање више западних држава из Конвенције нису добили одговарајућу реакцију осталих чланица, укључујући и током 22. састанка држава потписница Конвенције у Женеви, који се одржавао од 1. до 5. децембар 2025. године", указала је Захарова.
Додала је да наведене околности потврђују руске оцене о слабости овог уговорног режима и о "одсуству неопходних механизама притиска на државе које избегавају испуњавање одредаба документа".
Захарова је нагласила да Русија није учесница Конвенције, али ипак наставља савесно и у пуном обиму да испуњава обавезе по Допуњеном протоколу II (ДП-2) и Протоколу V (П-5) Конвенције о "нехуманом" оружју.
Стога, у делу који се односи на употребу мина, Оружане снаге Руске Федерације поступају у складу са Упутством о међународном хуманитарном праву за Оружане снаге Русије. У том документу, између осталог, дефинисани су основни захтеви за употребу противпешадијских мина у складу са том конвенцијом.
Такође, резултати националних напора у спречавању минске претње редовно се одражавају у руском извештавању Конвенцији о "нехуманом" оружју, њеном ДП-2 и П-5.
"Поступци Летоније, Литваније, Естоније, Пољске, Финске и Украјине у потпуности се уклапају у курс 'колективног Запада' и његових сателита усмерен на ревизију и подривање међународног правног система у области контроле наоружања, разоружања и неширења. Захтевајући од других строго и бескомпромисно поштовање преузетих обавеза, на Западу не сматрају нужним да се сами придржавају ограничења предвиђених уговорима, истовремено пребацујући кривицу за сопствене одлуке о иступању на друге", поручила је Захарова.
Како је истакла, последице таквих потеза се неће дуго чекати – осим слабљења саме Конвенције, они могу довести и до "домино ефекта", када примеру наведених држава следе и друге.
"У том контексту, поједине државе Европске уније са развијеним војно-индустријским потенцијалом већ настоје да остваре финансијску корист задовољавањем растуће тражње за противпешадијским минама на међународном тржишту. Све ове околности неизбежно воде ка даљој ескалацији напетости у Европи и погоршању стања у области регионалне и међународне безбедности", закључила је портпарол руског спољнополитичког ресора.