Русија
СВО као полигон модернизације: Ново руско наоружање од 2022. године
Од почетка Специјалне војне операције, Русија је паралелно развијала и промовисала широк спектар система – од стратешких нуклеарних пројеката и хиперсоничних ракета, преко артиљерије нове генерације и прецизне муниције, до дронова и модернизованог пешадијског наоружања
Од фебруара 2022. године и почетка Специјалне војне операције у Украјини, руски војно-индустријски комплекс ушао је у фазу убрзаног развоја, тестирања и оперативног увођења низа система наоружања.
Иако су многи од њих започети годинама раније, управо је СВО постала кључни катализатор њихове промоције, серијске производње и интеграције у активне јединице.
Данас се може говорити о три паралелна процеса – јачању стратешког одвраћања, модернизацији артиљеријско-ракетних капацитета и масовној адаптацији тактичких система за савремено бојиште.
Стратешки штит и хиперсоничне ракете којима је немогуће парирати
Један од најзначајнијих система који је ушао у оперативну фазу током ратног периода јесте С-500 "прометеј".
Реч је о систему противваздушне и противракетне одбране нове генерације, пројектованом за пресретање балистичких пројектила, хиперсоничних циљева и мета у блиском космосу.
За разлику од С-400, који је примарно ПВО систем, С-500 је замишљен као елемент стратешке противракетне одбране, намењен заштити кључних региона и инфраструктуре.
Паралелно с тим, хиперсонично оружје добило је значајно место у јавној и војној сфери.
Снагу "орешника" већ су осетили циљеви у Украјини, док свет остао у шоку сазнањем да је Русија успешно тестирала 9М730 "буревесник" – нуклеарну крстарећу ракету са неограниченим дометом.
Руски званичници су тврдили да је ракета успешно прешла 14.000 километара током последњег тестирања у октобру, демонстрирајући способност да заобиђе савремене противракетне штитове.
У званичној презентацији, "буревесник" је описан као оружје које може летети на висинама између 50 и 100 метара и непрекидно маневрисати, мењати руту и остати у ваздуху дуже него било која постојећа крстарећа ракета, што би је чинило готово немогућом за пресретање. Тако је на званичном тесту у ваздуху остала пуних 15 сати.
"Циркон" је још једна хиперсонична ракета која је током сукоба прешла из фазе тестирања у реалну оперативну употребу. Њена велика брзина и способност маневрисања представљају изазов за постојеће системе противракетне одбране.
Трећи и, за непријатеље систем који највише застрашује, јесте – "посејдон".
Реч је о аутономној подводној платформи која може прећи огромне дистанце, носећи потенцијално масивну нуклеарну бојеву главу.
По снимцима које је објавило руско Министарство одбране, "посејдон" је дужине од око 20 метара, а пречника до два метра.
Нуклеарни реактор који користи као извор енергије даје му практично неограничен домет, баш као што је то случај са "буревесником".
Што се тиче брзине, помиње се распон од 50-100 чворова (100-185 км/ч) и способност да зарони до дубине од готово километар. Притом, овај подводни дрон може да носи нуклеарну или конвенционалну бојеву главу.
Хиперсоничној компоненти треба додати нуклеарне подморнице "572 перм" пројекта "јасен-M 885М", и "хабаровск", које ће бити опремљене најновијим оружјем.
Артиљерија последње генерације
Специјална војна операција у Украјини потврдила је централну улогу артиљерије у савременим сукобима високог интензитета.
У том контексту, значајно место заузима "2С35 коалиција-СВ" – самоходна хаубица нове генерације калибра 152 мм. Систем је конципиран са високом брзином паљбе, аутоматизованим управљањем ватром и повећаним дометом, чиме представља квалитативни искорак у односу на старије платформе.
Додатно, "2С40 флокс" уводи концепт мобилног минобацачко-топовског система на камионској шасији. Овакав приступ омогућава брзу промену положаја и флексибилност у подршци моторизованим јединицама.
Посебну улогу добиле су и вођене ваздушне бомбе, међу којима се истиче УМПБ Д-30СН. Ова клизећа бомба са продуженим дометом омогућава дејство са безбедне удаљености, смањујући ризик по авијацију и повећавајући прецизност удара.
Истовремено, постојећа оклопна техника пролазила је кроз убрзане модернизације.
БМП-3 добио је додатне заштитне пакете, укључујући кавезни оклоп против дронова и унапређене електронске системе. Иако није нов модел, његова адаптација илуструје начин на који се руска индустрија прилагођава новим претњама.
Када је реч о најављеним платформама нове генерације, "Т-14 армата" остаје симбол амбициозне модернизације, иако је његова употреба тренутно ограничена.
Ера дронова и тактичке адаптације
Сукоб у Украјини постао је и рат дронова. Руска страна је масовно примењивала беспилотне системе, међу којима се истиче "геран-2", дрон-камиказа дугог домета који се користи за нападе на инфраструктуру и војне циљеве.
Развијене су и напредније варијанте са побољшаним перформансама.
Током последњих година добио нову термобаричну бојеву главу и повећан домет. Ова модификација омогућава већу деструктивну моћ и примену против утврђених циљева, чиме се додатно повећава сатурациона способност руских беспилотних операција.
Тактички прецизни удари остваривани су и помоћу система "ланцета", који је намењен уништавању артиљерије, оклопних возила и радарских система.
"Ланцет" је постао једно од најчешће коришћених средстава за неутралисање противничких система на средњим удаљеностима.
Развијен је и посебан концепт СКАТ-350М – извиђачко-ударни дрон који интегрише прикупљање информација и навођење прецизне муниције (КУБ‑2Е).
Премијерно је представљен 2025. године на међународним изложбама и тестиран у реалним борбеним условима. Његова улога је комбиновање извиђања и удара, чиме се убрзава реакција јединица на терену.
Интензивно је рађено на дефанзивној компоненти, коју је додатно унапредио "архангел" – нови дрон-пресретач, пројектован да уништава непријатељске беспилотне летелице у ваздуху. Тестиран је током 2025. године на линијама фронта у Курској области и служи као слој заштите од украјинских извиђачких и јуришних дронова.
Русија је у другој половини године додатно проширила летећи асортиман – у Дубаију је премијерно приказан "суперкем с180", "Хермес" је завршио развој компактног и брзог дрон-пресретача способног да ефикасно неутралише тешке украјинске хексакоптере типа "Баба Јага".
Нове платформе укључују и беспилотне летелице са вештачком интелигенцијом, које омогућавају аутономно препознавање циљева и доношење одлука у лету.
Ови системи се примењују како у јефтинијим ФПВ дроновима, тако и у сложенијим извиђачко-ударним платформама, чиме се побољшава прецизност и оперативна флексибилност руских снага.
Модернизација пешадијског наоружања
Нови захтеви донели су и постепену замену појединих пешадијских система.
Снајперска пушка "чукавин" уведена је као модернија алтернатива легендарном СВД-у, са модуларном конструкцијом и савременим оптичким решењима.
Драстично је повећана и производња снајпера "драгунов", док је концерн "Калашњиков", део државне корпорације "Ростех", усавршио и унапредио све врсте митраљеских и јуришних пушака, као опрему руских оружаних снага.
За специјалне јединице развијени су компактнији системи попут АМБ-17, интегрисано пригушене пушке намењене урбаним и специјалним операцијама, као и АМ-17, савременог аутомата са унапређеном ергономијом, као и нове антидрон пушке.
Од почетка Специјалне војне операције, Русија је паралелно развијала и промовисала широк спектар система – од стратешких нуклеарних пројеката и хиперсоничних ракета, преко артиљерије нове генерације и прецизне муниције, до дронова и модернизованог пешадијског наоружања.
Сукоб у Украјини максимално је убрзао технолошке процесе, али и постао реално окружење за тестирање нових концепата.
Резултат је комбинација дугогодишњих стратешких пројеката и брзих тактичких адаптација, које заједно обликују савремени профил руског наоружања у периоду после 2022. године.
Live
