
МСП Русије: Шта је био окидач да Москва покрене Специјалну војну операцију

То што је Кијев прекршио Уговор о пријатељству, сарадњи и партнерству довело је до тога да Москва донесе одлуку о покретању Специјалне војне операције (СВО), изјавила је за РИА Новости Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије.

"Руководство Украјине је током читавог низа година водило политику грубог и систематског кршења одредаба Уговора, што се мора квалификовати као одбијање његовог извршавања, а што је, између осталог, касније довело до одлуке руског руководства да започне Специјалну војну операцију", истакла је она.
Тако је 2004. године тадашњи председник Леонид Кучма ратификовао Меморандум о разумевању између владе Украјине и штабова врховних команданата здружених оружаних снага НАТО-а у Атлантику и Европи у вези са обезбеђивањем подршке операцијама Алијансе од стране Кијева. Према том документу, Украјина се обавезала да пружа техничку, информативну и другу помоћ војним јединицама НАТО-а током операција или вежби.
Поред тога, додала је Захарова, земља је дозволила привремено размештање на својој територији формација које су потчињене Стратешкој команди алијансе.
Такође, у априлу 2005. године власти су унеле измене у Војну доктрину. Од тада је приступање Алијанси постало стратешки циљ државе, а 2008. године Украјина је изразила намеру да се прикључи Плану дејстава за чланство у НАТО-у.
"Трећег септембра 2018. године председник је Врховној ради поднео нацрт закона о изменама Устава (у делу који се односи на стратешки курс државе ка стицању пуноправног чланства у Европској унији и у Организацији Северноатлантског уговора), који је 7. фебруара 2019. године усвојен у Врховној ради", подсетила је портпарол спољнополитичког ресора.
Нагласила је да је учвршћивање курса ка приступању НАТО-у на уставном нивоу фактички нарушило одредбе члана 6 Уговора о пријатељству са Русијом.
Управо у том тренутку, према мишљењу Захарове, Украјина је званично одустала од неутралног и ванблоковског статуса, чиме је, између осталог, прекршила и Будимпештански меморандум.
Према речима портпарола руског спољнополитичког ресора, "у члану 12 је утврђено да 'високе уговорене стране уговорнице обезбеђују заштиту етничког, културног, језичког и верског идентитета националних мањина на својој територији и стварају услове за подстицање тог идентитета".
Додала је да свакa од високих страна уговорница гарантује право лицима која припадају националним мањинама да, индивидуално или заједно са другим лицима која припадају националним мањинама, слободно изражавају, чувају и развијају свој етнички, културни, језички или верски идентитет и да одржавају и развијају своју културу, не излажући се било каквим покушајима асимилације противно њиховој вољи".
Према речима Захарове, "стране гарантују право лицима која припадају националним мањинама да у потпуности и ефикасно остварују своја људска права и основне слободе и да их уживају без икакве дискриминације и у условима пуне једнакости пред законом".
"Стране ће подстицати стварање једнаких могућности и услова за учење руског језика у Украјини и украјинског језика у Руској Федерацији, припрему наставног кадра за извођење наставе на тим језицима у образовним установама, и у те сврхе ће пружати равноправну државну подршку", подвукла је она.
Захарова је нагласила да је потпуно очигледно да је овај члан у Украјини систематски и у значајној мери кршен и да се и даље крши.
"Као што је познато, након државног преврата 2014. године, организованог и финансираног од стране Запада, Украјина доследно спроводи политику искорењивања руског језика, руске културе и уопште свега руског", изјавила је она.
Захарова је додала да је прогону без преседана и притисцима била изложена Украјинска православна црква.
Подсетила је да, "према члану 13 Уговора, високе стране уговорнице развијају равноправну и обострано корисну сарадњу у економији, уздржавају се од поступака који могу нанети економску штету једна другој... Стране ће тежити усаглашавању своје финансијске, монетарно-кредитне, буџетске, валутне, инвестиционе, ценовне, пореске, трговинско-економске, као и царинске политике, ка стварању једнаких могућности и гаранција за привредне субјекте".
"Игноришући одредбе овог члана, Украјина је започела преговоре са Европском унијом о Споразуму о придруживању, одбијајући притом да са Руском Федерацијом разматра питање на који начин ће тај споразум бити усклађен са уговором о зони слободне трговине који су 18. октобра 2011. године потписале државе чланице ЗНД", додала је Захарова.
Подсетила је да је "21. марта 2014. године потписан политички део Споразума о придруживању са ЕУ, а 27. јуна 2014. године економски део".
"Потписивањем овог споразума, Украјина се, у суштини, одрекла испуњавања својих обавеза из поменутог члана 13 Уговора о пријатељству, сарадњи и партнерству између Руске Федерације и Украјине", нагласила је она.
Према члану 16 Уговора, стране сарађују у УН и другим међународним организацијама, укључујући економске и финансијске, пружају једна другој подршку при приступању међународним организацијама и прикључивању споразумима и конвенцијама чија једна од страна није чланица.
"Супротно овој одредби, Украјина није сарађивала са Руском Федерацијом у међународним организацијама и била је аутор, као и активни подржавалац читавог низа иницијатива у УН и другим организацијама усмерених против интереса Руске Федерације", подвукла је Захарова.
Истакла је да тако читав низ кршења уговора представља кршење и других уговора, норми и принципа међународног права, укључујући Повељу УН.
Према њеним речима, наведени примери представљају само делимичну анализу правних норми које је Украјина прекршила, али јасно показују селективно памћење шефа кијевског режима Владимира Зеленског и његових ментора на Западу.
"Оптужујући Русију за кршење Будимпештанског меморандума, они из неког разлога не подсећају на вишегодишњу саботажу основног билатералног руско-украјинског документа. Такође, ниједна од надлежних међународних структура није обратила пажњу на горе наведена кршења од стране Украјине Уговора о пријатељству, сарадњи и партнерству између Руске Федерације и Украјине, која су у великој мери условила почетак Специјалне војне операције", рекла је портпарол руског Министарства спољних послова.
Напоменула је да наведене чињенице, као и многе друге о којима Русија свакодневно говори, сведоче о томе да циљеви и задаци Специјалне војне операције остају актуелни и да ће бити испуњени, како је то више пута изјављивало руско руководство.
Захарова је нагласила да је без решавања проблема ширења НАТО-а на геополитички простор до граница Руске Федерације немогуће регулисати ситуацију у Украјини.
"Неконтролисано ширење Алијансе на геополитички простор све до наших граница, укључујући Украјину, постало је један од првобитних узрока конфликта", подсетила је она, додавши да ће Русија тежити решавању тог задатка војним или политичким средствима.
Портпарол руског спољнополитичког ресора је истакла да је Москва већ предлагала различите варијанте.









