Руске лекове, попут веома траженог имуномодулатора "имунофан" за онколошке пацијенте, Срби годинама сами доносе из Руске Федерације "у коферима" због ограничења законодавства које је потребно мењати, изјавила је за РИА Новости бивша министарка здравља Србије, доктор неурохирургије Даница Грујичић.
"У Руској Федерацији се данас производи много лекова који су се раније израђивали искључиво на Западу. Да би се увозили и користили код нас, морају бити регистровани код Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), у складу са нашим Законом о здравственој заштити и Законом о лековима и медицинским средствима. Тренутно нам није омогућен увоз лекова не само из Русије, већ ни из других земаља – Кине, Индије, Аустралије, Канаде и тако даље. Практично се лекови могу набављати готово искључиво из Западне Европе и САД. А ми бисмо несумњиво могли да добијамо неопходне лекове из Русије по повољнијим ценама него што их набављамо са Запада", истакла је др Грујичић.
Срби годинама сами доносе или моле познанике да им из Русије донесу имуномодулатор "имунофан" и друге препарате за пацијенте са тешким обољењима.
Како је нагласила неурохирург-онколог, транспорт у пртљагу или ручном коферу, у расхладним торбама, представља озбиљан проблем за лекове који захтевају строго контролисан температурни режим.
"Покушавали смо да добијемо дозволу за увоз и примену 'имунофана', али је све заустављено у АЛИМС-у. Један наш држављанин покушао је да изгради фабрику и организује производњу тог препарата, али ни то није успело. Наша фармацеутска инспекција посетила је производњу 'имунофана' у Русији и дала позитивну оцену, али регистрација у Србији ипак није реализована. Кратко сам била министарка (2022–2024), било је то пред крај мог мандата и нисам стигла да утврдим у чему је конкретно била примедба. Међутим, проблем снабдевања постоји, он је реалан и захтева измене законодавства", подвукла је бивша министарка здравља Србије.
Др Грујичић је подсетила да је производња вакцине "спутњик" против ковида 19 у Србији из руске супстанце реализована захваљујући увођењу ванредног стања, када је питање решено на нивоу међудржавног споразума и сарадње конкретних медицинских институција у Русији и Србији.
"Између Института 'Гамалеја' и Института за вирусологију, вакцине и серуме 'Торлак' током пандемије потписан је уговор о сарадњи. На пример, када је реч о будућој вакцини против рака из Русије, то је индивидуализован препарат. У том случају није потребна класична регистрација лека, већ се лиценцира и региструје само производни процес. Таква вакцина неће се производити у количинама већим од оних које су потребне за сваког појединачног пацијента", указала је.
Председник Србије Александар Вучић у октобру 2025. године изјавио је очекивање да би вакцина против онколошких обољења, коју су развили руски стручњаци на бази савремених мРНК технологија, могла бити доступна грађанима Србије до краја 2026. године.
Према његовим речима, Београд је спреман да је у почетку пуни из руске супстанце, а касније и да покрене сопствену производњу.