Од Зимског рата до НАТО-а: Како се променила политика Финске

Лекције из недавне прошлости, ако нису у потпуности заборављене, онда се барем лакомислено и непромишљено игноришу од стране финског спољнополитичког руководства, нагласила је Марија Захарова

Данас, 12. марта, навршава се 86 година од завршетка совјетско-финског рата 1939–1940, познатог и као Зимски рат, изјавила је на недељном брифингу за новинаре Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

Како је напоменула, почетку овог сукоба претходили су преговори између СССР-а и Финске, током којих је совјетско руководство предложило потписивање споразума о узајамној помоћи, као и размену територија, што је имало стратешки значај за осигуравање безбедности Совјетског Савеза у условима заоштравања војно-политичке ситуације у Европи.

"Финска страна је све предлоге СССР-а демонстративно одбацила. Уследио је релативно кратак (105 дана), али крвав рат који се, како се и могло очекивати, завршио поразом Финске", нагласила је званичница руског спољнополитичког ресора.

Додала је да су резултати совјетско-финског рата 1939–1940, укључујући територијалне уступке Хелсинкија, утврђени Московским мировним уговором, а касније су потврђени и Париским мировним уговором из 1947. године, закљученим након Другог светског рата, у којем је Финска, заједно са другим Хитлеровим сателитима, била поражена.

"Дуго се стицао утисак да је званични Хелсинки извукао поуке из историје. Финска се током многих деценија придржавала политике неучлањивања у војне блокове, водила је пријатељску политику, барем на речима, најпре према Совјетском Савезу, а потом и према Руској Федерацији, настојећи да практична питања сарадње са нашом земљом решава прагматично и на узајамно користан начин", подвукла је Захарова.

Ипак, наставила је, морамо констатовати да се у последње време, доласком на власт нове генерације финских политичара, у Финској спроводи радикалан преокрет у односу на дотадашњи спољнополитички курс, укључујући и наслеђе коегзистенције засноване на узајамном поштовању са Русијом.

Како је нагласила, то нису неке маргиналне личности које су се "на таласу хајпа уздигли на политички Олимп", већ је то део државне политике Финске.

"Земља је убрзаним темпом приступила војном блоку НАТО, који је непријатељски настројен према не само нашој држави, већ и према свету, и доследно повећава војне расходе, који тренутно износе око 2,5 одсто БДП-а, а планира се њихово даље повећање. У финском друштву се убрзано подстиче русофобична хистерија, док се под паролама 'јачања одбрамбених способности' спроводи његова широка милитаризација", указала је званичница руског Министарства спољних послова.

Истакла је да се намеће питање да ли финска политичка елита уопште схвата куда води оваква неодговорна политика.

Подсетила је на то да је пре пар недеља ЕУ очајнички забрањивала самој себи да купује руску енергетику, али су услед кризе на Блиском истоку цене "порасле до небеса". Међутим, бриселски чиновници су за своје проблеме почели да криве Русију која "профитира од ситуације на светском енергетском тржишту".

Указала је на то да су пре тога Европљани Русији увели све могуће санкције и иживљавали над уговорима које су његови преци потписали са Русијом, а пре тога СССР-ом, за достављање руских ресурса у Западну и Централну Европу.

"Ни прстом нисте макнули да истражите терористичке нападе на Северним токовима, а данас када вас је стегла, не руска, већ ваша политика, грозничаво тражите кривца", истакла је Захарова.

Додала је да на овој стратешкој грешци, односно злочином ЕУ према свом становништву, могу да извуку поуку да све што није што није од користи народима Европе, што противречи њиховим националним интересима, што брише њиховим цивилизацијским достигнућима има да доведе до огромних трошкова и рушења не само нивоа живота, већ и основа тог фамозног благостања и процвата Западне Европе.

Поручила је да милитаризација Финске никада није одговарала интересима њеног народа, него је добросуседство, мирољубивост, противљење нацизму и фашизму.

"Очигледно је да не схвата. Лекције из недавне прошлости, ако нису у потпуности заборављене, онда се барем лакомислено и непромишљено игноришу од стране финског спољнополитичког руководства. Уосталом, тешко је очекивати нешто друго од данашњег подивљалог финског политичког естаблишмента. Квалитет и ниво њихове професионалне припреме говоре сами за себе", нагласила је Захарова.

Додала је да је довољно сетити се скандалозних речи министарке спољних послова Финске Елине Валтонен, која је у интервјуу западним медијима у децембру 2025. године без устезања изјавила да је "у последњих 100 година Русија напала 19 суседних држава, док на саму Русију није напао нико".

"Нашла је за сходно то да каже у период када Русија одаје пошту десетинама милиона погинулих у геноциду совјетских грађана ", закључила је званичница руског спољнополитичког ресора.