Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, дала је током овонедељног брифинга за новинаре коментар на израелски напад на Руски дом у либанском граду Набатија.
"Нажалост, ово није први случај напада на објекте руског хуманитарног присуства на Блиском истоку. Хајде да се подсетимо историје. 10. октобра 1973. године, директним ударом израелских бомби и ракета, био је уништен Совјетски културни центар у Дамаску", навела је Захарова.
Како истиче, за разлику од тадашњег напада у ком је погинула тек пристигла из Москве нова управница курсева руског језика Александра Калиничева и сиријски сарадник центра Мухамед Амин, овог пута је, срећом, прошло без жртава.
"Али, знате, желела бих посебно да нагласим: напад није био ничим испровоциран. У просторијама није било никакве војне активности", нагласила је Захарова.
У њему су се, како каже, одржавали курсеви руског језика, ликовне уметности, часови плеса и школа спорта. Установа је активно учествовала у културно-образовним, патриотским и хуманитарним програмима представништва "Россотрудничества" у Либану, истакла је она, и запитала се, шта је од тога могло представљати претњу.
"У периоду заоштравања либанско-израелског конфликта 2024. године зграда Руског дома била је оштећена. После обнове, у лето 2025. године, у њој су поново почели курсеви руског језика и друге секције - дечије секције. Са почетком новог таласа конфронтације дом је поново затворен. Осмог марта 2026. године, као резултат израелског ваздушног напада, просторије (Руског) дома, које су заузимале један спрат стамбене зграде, нагласићу, стамбене зграде, потпуно су уништене", нагласила је.
Према речима Захарова, запослени у представништву "Россотрудничества" у Либану (Руски дом у Бејруту) увек су спремни да притекну у помоћ, те као и током претходне ескалације у октобру 2024. године, они помажу Либанцима који су претрпели последице услед израелске агресије.
"Због сложене ситуације у региону Руски дом у Бејруту поново преусмерава свој рад на активности хуманитарног карактера. Организују се акције прикупљања хуманитарне помоћи, ради се са избеглицама у центрима за привремени смештај, укључујући психолошку подршку деци и родитељима. Ангажују се волонтери за рад у јавним кухињама где се припремају оброци за расељена лица. Организује се прикупљање и достава основних потрепштина, спроводе се акције добровољног давања крви", истакла је дипломата.