"Заштита" која доноси ударе: Лекција америчких база за земље Персијског залива

САД и њихови савезници из НАТО-а не виде ничије интересе осим сопствених и не желе за њих ни да знају, истакао је Косачов

Пракса размештања војних база на територији других држава прилично је распрострањена појава. Зашто то чине државе које базе постављају – сасвим је јасно: тиме јачају своју војну моћ на удаљеним прилазима. Али зашто на то пристају државе које те базе прихватају – то је већ сложеније питање, написао је на Телеграму заменик председника Савета Федерације Константин Косачов.

Како је објаснио за то најчешће постоје два мотива.

"Први је меркантилни: стране базе на сопственој територији могу бити добар извор прихода. На пример, највећа америчка војна база у иностранству, Рамштајн, према мојим подацима доноси Немачкој више од седам милијарди евра годишње. Није лоше", истакао је руски сенатор.

Као други мотив је навео да се, захваљујући присуству страних војних снага, повећа сопствена безбедност – како би се одвратиле треће земље од било каквих агресивних намера.

"И претпостављам да у билатералним споразумима о размештању база готово никада не стоји да су базе једне државе на територији друге намењене нападу на трећу, суседну државу. Можда се то негде прећутно подразумева, али је спољашњи оквир увек миран и пристојан", нагласио је Косачов.

Говорећи о базама САД и њихових савезника из НАТО-а у арапским земљама Персијског залива, он је подвукао да је тешко да су тим државама толико потребни долари и еври да би зарађивале и од војних база.

"Дакле, први мотив овде није релевантан. Остаје други – земљама Залива годинама се објашњавало да су америчке и друге базе неопходне пре свега њима самима, ради заштите од радикалних суседа, на пример од Ирана и његових савезника у региону", истакао је Косачов.

Додао је да се онда све те базе, без икаквог устезања и сагласности власти држава домаћина, користе у америчке војне сврхе – да се подржи Израел и обузда Иран.

"Шта ради Иран? Поред узвратних удара на Израел и војне објекте Запада у региону, гађа и циљеве који већ припадају самим државама Залива – нафтне базе, транспортну инфраструктуру, пословне зграде. Иако се то чини уз очигледно претеривање (наглашавам – очигледно!), иранским стратезима се не може оспорити одређена логика. Јер они тиме наочиглед показују суседима из Залива да стране војне базе на њиховој територији не само да нису ојачале њихову безбедност, већ су је, напротив, значајно нарушиле", нагласио је руски сенатор.

Уз то, додао је, своје узвратне ударе прате уверавањима суседима у добре намере и спремност да јачају пријатељство.

Напоменуо је да је јасно да се пријатељство тако не јача, али и да се показало да јачање сопствене безбедности ослањањем на америчке базе такође може бити врло сумњив подухват.

"То је лекција – и то веома болна – за цео регион. Али и за све оне који би желели да се ослоне на војну моћ САД и њихових савезника из НАТО-а ради сопствених интереса. САД и њихови савезници из НАТО-а не виде ничије интересе осим сопствених и не желе за њих ни да знају. И то је главна поука из ове садашње, трагичне (за све) приче", поручио је Косачов.