Све више земаља сматра да само поседовање нуклеарног оружја може пружити поуздану безбедност, што носи озбиљне ризике од ширења оружја, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у видео-обраћању учесницима Московске конференције о неширењу оружја.
"Судбина режима неширења нуклеарног оружја је изазива озбиљну забринутост. Током оружане агресије коју су Израел и Сједињене Државе покренули 28. фебруара, мете нису биле само иранско политичко и војно руководство, већ и цивилна инфраструктура, школе и болнице, што је резултирало бројним жртвама, укључујући децу. На мети су били и нуклеарни објекти под заштитним мерама ИАЕА", истакао је Лавров.
Према његовим речима, посебно је цинично то што се – као и у јуну 2025. – напад догодио усред индиректних преговора Техерана и Вашингтона о решавању ситуације око иранског нуклеарног програма.
"Као резултат, снажан ударац је задат кредибилитету Уговора о неширењу нуклеарног оружја, као и кредибилитету дипломатије као средства за решавање неслагања. Сада се све више земаља уверава да само поседовање нуклеарног оружја може пружити поуздану гаранцију заштите од незаконитих напада на њихову безбедност. А то само по себи носи озбиљне ризике од ширења оружја", нагласио је руски министар.
Додао је да је сада задатак очувања Уговора као важног елемента у одржавању глобалне стратешке стабилности од великог значаја.
Москва сматра да је императив да све државе потписнице Уговора, и оне које немају нуклеарно оружје, а посебно оне са нуклеарним оружјем, испуне своје обавезе према њему.
"Ствари нису једноставне у области контроле наоружања", истакао је министар.
Још увек нема изгледа да ће Уговор о свеобухватној забрани нуклеарних проба ступити на снагу, додао је Лавров. Осим тога, иницијатива коју је изнео председник Русије Владимир Путин о даљем добровољном поштовању централних квантитативних ограничења Новог СТАРТ-а остала је без одговора америчке стране.
"У октобру 2025. године, председник САД је издао јавно упутство министру рата у вези са наставком нуклеарних испитивања. До данас, САД још увек нису пружиле јасно објашњење шта то значи или да ли се односи на предстојеће одустајање Вашингтона од мораторијума на нуклеарне тестове у пуном обиму", наводи Лавров.
Осим тога, према његовим речима, екстремна политизација Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) остаје озбиљан изазов за режим неширења хемијског оружја.
"Мора се признати да је ово некада ауторитативно и независно техничко тело постало средство за служење интересима мале групе западних држава, које су потпуно приватизовале Секретаријат и подредиле га својим себичним интересима", оценио је он.
Што се тиче биолошких претњи, наводи да је познато да бројне земље настављају истраживања стварања вештачких микроорганизама са специфичним карактеристикама, побољшавајући својства постојећих патогена или им дајући такозвана "некарактеристична" својства.
"Тиме се повећава вероватноћа појаве нове генерације биолошких агенаса који се не могу идентификовати традиционалним методама. Ово само потврђује релевантност онога на шта Русија позива већ дуги низ година: у оквиру Конвенције о забрани биолошког и токсичног оружја, неопходно је развити правно обавезујући протокол са ефикасним механизмом провере", подвукао је Лавров.
Министар истиче да поменути изазови представљају, "можда најопасније, па чак и судбоносне претње постојећим режимима неширења оружја за масовно уништење".
"Упркос тренутним тешкоћама, Русија је увек била и остаје уверена да се међународни мир и безбедност могу осигурати само заједничким напорима, заснованим на принципима Повеље УН у њиховој целини и међусобној повезаности. Спремни смо да се укључимо у суштински дијалог о овом питању са свим заинтересованим државама", поручује.