Стабилизационе снаге које Запад жели да распореди у Украјини биће у суштини окупационе снаге које представљају претњу Русији, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
"Они планирају да доведу неку врсту 'стабилизационих снага' на његову територију (кијевског режима). То ће у суштини бити окупационе снаге које ће представљати претњу Руској Федерацији", рекао је он на конференцији за новинаре након разговора са кенијским главним министром и министром спољних послова и дијаспоре Мусалијом Мудавадијем.
Како је министар напоменуо, Москва је више пута истицала неприхватљивост распоређивања западних трупа у Украјини.
Поред тога, он је истакао да кијевски режим није спреман да реши сукоб дипломатским путем, Русија тежи остваривању циљева своје Специјалне војне операције на терену.
Европске земље намеравају да сачувају нацистички режим у Кијеву у сваком случају, без на територије које остане Украјини, оценио је Лавров.
Из Париза ништа ново
Представник Француске, који је посетио Русију у оквиру дијалога о решавању украјинског питања, није донео "ништа ново", изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
"Представник Француске је долазио, то је тачно, али није донео ништа ново… Ништа што већ јавно није изречено у Паризу нисмо чули ни на тим затвореним контактима", изјавио је Лавров на конференцији за новинаре.
Он је такође навео да је Француска тражила да се посета њихових представника Русији задржи у тајности, али да су сами ту информацију пустили у медије.
"Французи који су тражили тај контакт у својој молби су нагласили да желе да он остане поверљив. Али су на крају, као што видите, сами пустили ту информацију у јавност. Не знам са којим циљем – можда да покажу како Европа покушава, али јој се не дозвољава да учествује у преговорима", закључио је шеф руске дипломатије.
Раније је француски председник Емануел Макрон изјавио да је предложио "неколико европских колега" да обнове дијалог са Русијом, а његов дипломатски саветник Емануел Бон наводно је у фебруару посетио Москву.
Како је напоменуо Лавров, Европа раније не само да је била део преговора, већ је изиграла улогу главног преговарача, почев од 2014. године када су се тензије на Мајдану успеле смирити захваљујући споразуму који су склопили тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович и опозиција.
"Гаранти тог споразума у фебруару 2014. године били су чланови Европске уније – Француска, Немачка, Пољска. Када је ујутру опозиција прегазила тај споразум, заузела зграду Владе и прогласила лов на председника Украјине, обратили смо се Европљанима са позивом да уразуме опозицију и да је приморају да се врати на испуњавање споразума. Они су тада слегнули раменима и тада већ, исто као што то данас раде, рекли да је то 'цена демократије'", нагласио је Лавров, додавши да у ЕУ и сада говоре да су то демократски процеси и да се понекад дешава да они поприме "крваву форму".
Тада је ЕУ била главни преговорач и доживела је неуспех, а други пут је имала ту функцију када су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд у фебруару 2015. године са шефом руске државе Владимиром Путином у украјинском председником Петром Порошенком потписали Минске споразуме.
Шеф руске дипломатије је указао на то да су они на све могуће начине показивали то као велико достигнуће ЕУ и на крају су само признали да заправо ништа нису ни планирали да испуне, већ су куповали време за Кијев, иако је те споразуме одобрио Савет безбедности УН.
"Било им је потребно време да наоружају Украјину до зуба", подсетио је Лавров.
Додао је да је и трећи пут могло да дође до споразум у априлу 2022. године када је процес регулисања кризе ометао британски премијер Борис Џонсон и други европски чиновници.
Они су тада, напоменуо је Лавров, одговорили Кијев од споразума који је већ био парафиран и који су сами Украјинци предложили.
Лавров је такође оценио да се Европска унија "потпуно дискредитовала" и да у њеном ставу нема ничег конструктивног за напредак у преговорима о Украјини.
"Није да неко не пушта Европску унију за преговарачки сто. Европска унија је сама себе потпуно дискредитовала. Слушајући изјаве истих тих Француза, Немаца и бриселских бирократа, не видим ништа што би могло конструктивно да се прихвати са циљем покретања било каквог преговарачког процеса", поручио је руски министар спољних послова.
Напоменуо је да Париз својим "помирљивим" ставом у вези са украјинском кризом издаје наслеђе првог председника Пете француске републике, генерала Шарла де Гола.
"Француска, наравно, издаје завете генерала де Гола и, у суштини, заузима исту ону помирљиву позицију какву је имала влада у Вишију током Другог светског рата. То је изузетно озбиљан проблем", рекао је шеф руске дипломатије.
Он је додао да је Русија посвећена преговарачком решењу, али да Кијев тренутно није спреман за то.
"Ми смо несумњиво привржени преговорима, али пошто кијевски режим за то није спреман, циљеве Специјалне војне операције остварићемо на терену. То се управо сада и дешава", рекао је Лавров.