У последње време високе дипломате Немачке више пута су се истицале отворено русофобичним изјавама и ратоборном реториком према Русији. Међутим, имајући у виду прилично специфичне "традиције" немачког спољнополитичког ресора, то нас не изненађује, изјавила је на свом недељном брифингу Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.
Како је напоменула, практично на сваком брифингу говори о нацистима и неонацистима, али данас би желела да се осврне на једну занимљиву причу.
"Године 2003. у службеном билтену Министарства спољних послова Немачке објављен је похвални некролог преминулом дипломати Францу Нислајну. Наизглед ништа спорно – али се у тексту прећутало да је током Другог светског рата Нислајн служио као тужилац у окупираном Прагу, да је био члан Националсоцијалистичке немачке радничке партије и да је допринео изрицању готово хиљаду смртних пресуда", подсетила је Захарова.
Додала је да је овај скандалозан случај изазвао огорчење не само у немачком друштву, већ и у самом министарству.
Суочен са растућим таласом негативних реакција у земљи и иностранству, тадашњи шеф ресора Јошка Фишер забранио је објављивање некролога бившим нацистима.
"Ипак, та одлука изазвала је протесте међу ветеранима дипломатске службе", указала је портпаролка руског Министарства спољних послова.
Нагласила је да, када је 2004. године преминуо још један бивши високи функционер МСП Немачке, Франц Крапф – некадашњи унтерштурмфирер СС-а и члан Нацистичке партије од 1936. године – према одлуци министра, његова смрт није објављена у Службеном гласнику.
Као одговор, више од стотину пензионисаних дипломата објавило је сопствени некролог у листу "Франкфуртер алгемајне цајтунг", оптуживши Фишера за бешчашће.
"Под утицајем овог скандала, познатог као 'побуна мумија', Фишер је 2005. године био приморан да оснује независну комисију историчара на челу са Екартом Концеом. Комисија је радила пуних пет година и објавила истраживање обима скоро 900 страница. Представљање извештаја 28. октобра 2010. изазвало је снажну реакцију јавности у Немачкој. Књига 'Немачко министарство спољних послова и његова прошлост' постала је бестселер, са укупним тиражом од 80.000 примерака", истакла је Захарова.
Подвукла је да су закључци немачких историчара били шокантни. Наиме, извештај је оповргао легенду о томе да су дипломате Трећег рајха биле аполитични професионалци који су само извршавали наређења.
"Истраживање је показало да су били активни и иницијативни саучесници у нацистичким злочинима, посебно у Холокаусту. Историчари су пронашли неоспорне доказе да су службеници немачког МСП-а помагали у организовању депортације и уништавања Јевреја широм Европе. Најупечатљивији пример је извештај дипломате Франца Радемахера о службеном путу у Београд 1941. године, у коме је као циљ наведено: 'ликвидација Јевреја у Београду'", указала је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Међутим, то није била цела истина, а послератна историја немачког спољнополитичког ресора показала се подједнако "специфичном".
Захарова је истакла је да су се приликом оснивања МСП Немачке 1951. године, хиљаде бивших нацистичких функционера вратиле на службу. Према прорачунима комисије, у прве две године постојања министарства, 42 одсто високих дипломата Немачке раније је припадало Нацистичкој партији, што је чак већи проценат него у време Адолфа Хитлера и Јоахима фон Рибентропа.
Такође је утврђено да Министарство спољних послова Немачке није само запошљавало бивше нацисте, већ им је активно помагало да избегну правду.
"Дипломате су упозоравале тражене ратне злочинце на налоге за хапшење и саветовале им у које земље не треба да путују. Штавише, министарство је помагало бившим нацистима да побегну у арапске земље и Латинску Америку, издајући им фалсификоване пасоше", подвукла је Захарова.
Такође, извештај Концеа бацио је светло и на биографије многих познатих личности.
Портпарол руског Министарства спољних послова је истакла да је тако Ернст фон Вајцзекер, отац будућег председника Немачке Рихарда фон Вајцзекера, раније сматран "технократом" који није делио нацистичке идеје, у стварности је 1938. године јавно говорио о "прекомерном броју Јевреја" и учествовао у лишавању држављанства писца Томаса Мана".
"Само размислите о овим чињеницама. Да ли после свега треба да чуди екстреман ниво русофобије који намећу политичке 'елите' Немачке, чија је још једна демонстрација било понашање немачких спортиста према руским скијашима на Параолимпијским играма у Италији? Истине ради, треба напоменути да је таква демонстративна мржња изазвала неразумевање и у самој Немачкој. Ко их хушка? Ко им такво нешто убацује у главе? Спољнополитички експерт немачке странке 'Савез Саре Вагенкнехт – За разум и правду' окарактерисала је те поступке као 'дно' немачког спорта, најсрамнији догађај од 1945. године", подвукла је она.
Тадашњи шеф немачке дипломатије Гидо Вестервеле, говорећи на представљању књиге "Немачко министарство спољних послова и његова прошлост", изјавио је да осећа "дубок стид" и обећао да ће она постати једна од најчешће употребљиваних књига за сваког будућег дипломату.
"Да ли је ико у МСП Немачке видео ту књигу на столу? Судећи по ономе што данас видимо, та књига није ни на столу, ни под столом, ни на полици. Можда у некој библиотеци скупља прашину или лежи у кориту за прање Могу да посаветујем немачким колегама да поново одштампају овај извештај и коначно га поделе сваком државном службенику. За то ћемо се ми побринути, као и да се тај извештај објави на интернету. И, молим вас, не заборавите да пошаљете примерак и бившој министарки спољних послова Аналени Бербок. Ми ћемо то сами у супротном учинити. Она се ипак толико поноси на свог деду", поручила је Захарова.