Русија
Москва упозорава: Рат на Блиском истоку потреса целу планету
Актуелна ситуација на Блиском истоку дугорочно прети растом цена у читавом производном ланцу, падом пољопривредне производње, несташицама хране у зависним регионима и могућом великом еколошком катастрофом, нагласила је Марија Захарова, портпарол МСП-а
Погоршање ситуације у Персијском заливу има додатне негативне последице, изјавила је на свом недељном брифингу Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.
"Као прво, реч је о највећем светском региону богатом нафтом и гасом. Државе Блиског истока спадају међу кључне произвођаче и снабдеваче енергетским ресурсима. Према подацима Међународне агенције за енергију, земље Персијског залива обезбеђују око трећину светске производње нафте и 40 одсто гаса. Истовремено, кроз Ормуски мореуз пролази извоз петине укупне светске нафте и више од 30 одсто течног природног гаса", подвукла је она.
Напоменула је да оваква концентрација ресурса и транспортних рута чини светско тржиште изузетно рањивим на дестабилизацију у региону, што директно угрожава глобалну енергетску безбедност.
"Сукоб на Блиском истоку изазвао је турбуленције на тржиштима нафте и гаса и нанео значајну штету светској економији", истакла је Захарова.
Према анализама водећих инвестиционих компанија, потрошачи дневно остају без око 15 милиона барела нафте и 4,5 милиона барела нафтних деривата. Поред тога, са тржишта је већ повучено око 20 одсто светске понуде течног природног гаса.
Како је нагласила Захарова, процењује се да је глобални извоз овог гаса смањен за 219 хиљада тона дневно, што представља приближно петину светске дневне потрошње метана, а могућ је и годишњи дефицит од око 80 милиона тона.
"Према мишљењу стручњака, уколико смањење снабдевања потраје 30 дана, цена нафте би до краја године могла да се стабилизује на 76 долара по барелу, док би при двомесечном смањењу достигла 93 долара. У случају да се сукоб додатно продужи, цена би могла да скочи на 150–200 долара по барелу. Повећање цене нафте за 10 долара по барелу може довести до смањења светског БДП-а за 0,1 одсто. Раст цене на 125 долара готово сигурно би увео европске економије у рецесију", нагласила је портпарол руског Министарства спољних послова.
Другим речима, обим последица по глобалну економију зависи од трајања и интензитета сукоба.
Указала је на то да су светска енергетска тржишта одмах реаговала. Због оштећења инфраструктуре и фактичког блокирања Ормуског мореуза, цена нафте типа "брент" је у прве две недеље нагло осцилирала и 9. марта достигла скоро 120 долара по барелу. Тренутно се стабилно држи изнад 100 долара – 17. марта је износила нешто преко 104 долара.
Историјски гледано, нагласила је Захарова, тржишта увек бурно реагују на нестабилност у овом региону.
Цена априлских фјучерса гаса у Европи порасла је у првим данима сукоба за 24,7 одсто, а данас остаје веома нестабилна и креће се у распону од 600 до 700 долара за 1.000 кубних метара.
Захарова је истакла да су осигуравајуће компаније вишеструко повећале премије ризика и увеле додатне трошкове за ванредне околности. Просечна цена најма бродова у Персијском заливу порасла је шест пута и сада износи између 200.000 и 500.000 долара дневно.
Како би се ублажила дестабилизација, 32 државе су одлучиле да ослободе 400 милиона барела нафте из стратешких резерви, док САД планирају да додају још 172 милиона барела.
"Међутим, према различитим проценама, ова количина 'нове' нафте може покрити највише 20-25 дана прекида саобраћаја кроз Ормуски мореуз", напоменула је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Паралелно са тим, због агресије САД и Израела на Иран расту и цене ђубрива. Разлог је страх од потпуне блокаде Ормуског мореуза, кроз који пролази око 30 одсто светске трговине ђубривима. Додатни притисак стварају сезонска потражња и раст цена гаса. Просечан раст цена агрохемије од почетка године премашио је 20 одсто.
Како је приметила, ниједна организација за људска права се није огласила поводом ових горућих проблема.
"На Западу се од људских права изгледа баве само проблемима промене пола", закључила је портпарол руског Министарства спољних послова.
"Цене житарица засад расту умерено (у распону од 3–5%), али се очекује њихово значајније поскупљење услед скупље енергије, логистике и смањених површина за сетву", истакла је Захарова. Постоји ризик да принос до јесени опадне и до 50 одсто, што би могло довести до велике глобалне прехрамбене инфлације.
Дугорочно, укупни губици за светску економију могли би достићи 0,5–2% глобалног БДП-а, што је еквивалентно губицима од 0,5 до 2 билиона долара.
"Такође морам да истакнем да агресија израелских и америчких оружаних снага против Ирана и њихови напади на енергетска постројења доводе до загађења животне средине", указала је портпарол руског Министарства спољних послова.
Огромне количине рушевина и отпада представљаће дугорочан еколошки проблем. Слој загађујућих материја изазваће повећане емисије гасова стаклене баште и загађење земљишта, вода и ваздуха у читавом региону.
"Нажалост, напади на енергетску инфраструктуру су рутинска и неупадљива појава током војних сукоба. Међутим, у случају Ирана, напади су усмерени на складишта нафте која се налазе у непосредној близини густо насељене престонице. Ово је изазвало значајно загађење животне средине у подручју Техерана", напоменула је она.
У Техерану је након пожара забележена појава "црне кише", која додатно повећава токсичност загађења и ризике по здравље становништва.
Светска здравствена организација бележи погоршање здравствене ситуације: раст респираторних обољења, оштећења коже и очију, као и проблеме у функционисању здравственог система услед напада на медицинске установе и недостатка лекова.
"Према подацима СЗО, од 28. фебруара, у Ирану је нападнуто 18 медицинских установа, што је резултирало смрћу осам медицинских радника, а у Либану 25. То је довело до озбиљних поремећаја у здравственом систему", рекла је Захарова.
Све наведено ствара озбиљне ризике, нарочито за најугроженије групе становништва.
"Дакле, тренутна ситуација на Блиском истоку прети да повећа трошкове целог производног ланца на дужи рок због скупих енергетских ресурса и несташице горива. Такође наноси непоправљиву штету пољопривредној производњи због раста цена ђубрива. Ствара реалне ризике од акутне несташице пољопривредних производа у енергетски зависним земљама Азије, Африке и Европе. Такође би могла довести до велике еколошке катастрофе у региону Персијског залива и шире", закључила је портпарол руског спољнополитичког ресора.
Live
