Русија
Да ли је Дејтон угрожен? Руска оцена стања на Западном Балкану
Војно-политичка активност НАТО-а у региону Западног Балкана и даље изазива озбиљну забринутост и очигледно подрива Дејтонски споразум, истакла је Жданова
Општи кризни карактер унутрашње политичке ситуације и даље одређује дестабилизујућа улога западних земаља, које се мешају у послове суверене БиХ и тиме вештачки подстичу међуетничке тензије, наводи се у излагању руководиоца Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу о питањима војне безбедности и контроле наоружања Јулије Жданове на 1130. пленарном заседању Форума ОЕБС-а за сарадњу у области безбедности у Бечу 11. марта.
Како је истакла, Русија, као гарант Дејтонског споразума и учесник Контакт групе, полази од значаја спровођења Фирентинског споразума о субрегионалној контроли наоружања, закљученог у развоју одредаба члана IV Дејтонског споразума.
"Стране Дејтонског споразума – Босна и Херцеговина, Хрватска, Савезна Република Југославија и два босанска ентитета (Муслиманско-хрватска Федерација и Република Српска) – преузеле су обавезе да успоставе уравнотежене и стабилне одбрамбене 'плафоне' наоружања на најнижем могућем нивоу у складу са својим безбедносним потребама. Руска страна, као један од гараната ових мировних споразума, подржала је делегирање овлашћења странама Споразума у области субрегионалне контроле наоружања, оцењујући то као важан корак ка преносу одговорности за стање разоружања на саме балканске државе", напоменула је Жданова.
Она је поручула да Русија наставља да овај уговорно-правни акт посматра као ефикасан инструмент за одржавање стабилности и безбедности, као и за јачање поверења у региону Западног Балкана.
"Истичемо значај континуираног рада механизама мониторинга овог споразума, укључујући инспекцијске посете представника националних верификационих центара одбрамбених ресора држава учесница и земаља чланица Контакт групе, укључујући и руску страну", подвукла је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу.
Додала је да Русија, као једна од држава које су потврдиле потписивање Општег оквирног споразума о миру у БиХ 1995. године, одобреног резолуцијом Савета безбедности УН 1031 (1995), напомиње да, са становишта мандата Савета безбедности УН (претња миру и безбедности), ситуација у БиХ не изазива непосредну забринутост.
"Ипак, приморани смо да констатујемо да општи кризни карактер унутрашње политичке ситуације и даље одређује дестабилизујућа улога западних земаља, које се мешају у послове суверене БиХ и тиме вештачки подстичу међуетничке тензије. Бележимо тежњу западних кругова ка рушењу дејтонског, уравнотеженог система уважавања равноправних интереса три конститутивна народа и два ентитета Босне и Херцеговине са широким уставним овлашћењима. Очигледно је да извор босанских проблема лежи у настојању западних земаља да преобликују БиХ по сопственим моделима, супротно законитим интересима народа те земље", нагласила је Жданова.
Напоменула је да одговорност за дестабилизацију ситуације у БиХ, пре свега, лежи на самопроглашеном "високом представнику" Кристијану Шмиту.
Како је нагласила, овај пензионисани немачки политичар је 2021. године "именован" на ту функцију кршењем процедура и међународне праксе, заобилазећи Савет безбедности УН.
"Сигурни смо у потребу што скоријег и безусловног укидања института спољног протектората у БиХ", поручила је Жданова.
Скренула је пажњу на то да забрињава и значајан раскол међу учесницима међународне заједнице у вези са босанским питањем.
"Напорима западних земаља нарушена је сарадња са Русијом у оквиру Управног одбора Савета за спровођење Мировног споразума. Таква пракса је очигледно неприхватљива са становишта правила мултилатералне сарадње у погледу ситуације која се налази под надзором Савета безбедности УН. Истовремено, остајемо спремни за конструктивну сарадњу у циљу враћања процеса босанског решавања на позитиван пут, на основу дејтонских принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима, подстицања дијалога и постизања компромиса и консензуса међу њима", подвукла је.
Додала је да у томе Русија види залог свеобухватног развоја мултинационалне Босне и Херцеговине.
"Са посебном пажњом пратимо ток операције снага ЕУ 'Алтеа' у БиХ. Подсећамо да је њен мандат строго дефинисан од стране Савета безбедности УН. Упозоравамо на опасност увлачења међународног контингента у унутрашњеполитичке процесе. Сматрамо неоснованим повећање бројности тих снага", истакла је Жданова.
Истовремено је нагласила да војно-политичка активност НАТО-а у региону Западног Балкана и даље изазива озбиљну забринутост, као и да она очигледно подрива Дејтонски споразум, укључујући и његов члан IV о разоружању.
"Тенденција милитаризације у потпуности је захватила земље региона које су чланице алијансе. Оне повећавају војне расходе до 5 одсто БДП-а до 2035. године, јачају производњу и набавку наоружања и војне технике, активно учествују у све чешћим и већим војним вежбама НАТО-а, током којих се увежбавају не само одбрамбене, већ и офанзивне операције. Издвајају се контингенти за мултинационалне борбене групе распоређене ради 'одвраћања' Русије на 'источном крилу', укључујући и Балкан. За потребе војне мобилности развија се инфраструктура и разрађују логистички модели за пребацивање трупа. У оквиру алијансе се не крије да Балкан, а посебно његов западни део, треба да постане важна стратешка платформа у контексту припрема НАТО-а за могући директан војни сукоб са нашом земљом у наредних 3–5 година, за шта се Брисел пуном паром припрема", нагласила је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу.
Поред тога, наставила је, уз подршку НАТО инструктора наставља се активно јачање борбених способности "Косовских безбедносних снага".
Наиме, оне се трансформишу у пуноправну војску, супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која предвиђа демилитаризацију свих оружаних формација у покрајини. У септембру 2025. године Приштина је најавила четворогодишњи програм "јачања" ових снага, укључујући финансирање веће од милијарду евра. У току је обука резервиста и изградња војне инфраструктуре. Бројност "оружаних снага" тзв. Косова се повећава: 5.000 људи до краја 2026. године, 8.500 до 2028.
"Упркос наведеној резолуцији Савета безбедности УН, западне земље систематски снабдевају те снаге наоружањем. Од 2021. године више од 500 милиона долара потрошено је на куповину западног оружја и војне технике, укључујући оклопна возила М1117, 'вуран', противтенковске системе ФГМ-148 'џавелин' и беспилотне летелице 'бајрактар' ТБ2. Најављена је и набавка хеликоптера 'блек хок'. У завршној је фази изградња фабрике муниције компаније 'MKE', чији се почетак рада очекује крајем 2026. године, а у плану је и производња борбених дронова", указала је Жданова.
Посебно је скренула пажњу на проблематику субрегионалних војних савеза, који представљају озбиљну претњу миру и стабилности на Западном Балкану.
"У пролеће 2025. године Загреб, Тирана и Приштина закључили су споразум о сарадњи у области одбране и безбедности. У оквиру његове реализације најављене су заједничке набавке наоружања, као и намера Косова да формира заједничку војну јединицу са албанским оружаним снагама. План предвиђа успостављање размене обавештајних података, интеграцију система за обраду и пренос војних информација, синхронизацију аналитичких центара и координацију сајбер јединица оружаних снага. Ови кораци су у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која потврђује територијални интегритет Србије у односу на Косово и не дозвољава постојање у том крају оружаних формација, осим међународних снага под вођством НАТО-а", истакла је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу.
Поред тога, у јесен 2025. године закључен је и споразум о војној сарадњи између Хрватске и Словеније, који подразумева продубљивање војно-техничке сарадње и заједнички развој наоружања.
"Учесници оваквих милитаризованих субрегионалних формата, као горенаведени, говоре о тежњи за очување мира и стабилности у југоисточној Европи, али у пракси провоцирају даљи раст напетости и трку у наоружању на Балкану", приметила је Жданова.
Посебно је истакла да Хрватска, као потписница Дејтонског споразума, има посебну одговорност за очување безбедности у постконфликтној зони. Њени потези, међутим, противрече тим обавезама, укључујући одредбе Анекса 1-Б и члана IV.
"Такође указујемо на појачан притисак на земље које нису чланице НАТО-а – Србију, Републику Српску и посебно БиХ. Примећујемо настојања блока да се Србија усмери ка евроатлантском путу и да јој се наметне избор између Запада и сарадње са другим партнерима, пре свега Русијом и Кином", указала је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу, додавши да се од БиХ отворено очекују кораци ка чланству у НАТО-у, упркос одсуству унутрашњег консензуса.
Напоменула је да је посебно уочљива улога Немачке у том процесу, чији утицај у региону расте.
"Сви ови фактори доприносе погоршању војно-политичке ситуације на Западном Балкану и у Европи и не иду у прилог основним циљевима Дејтонског споразума – регионалне стабилности, разоружању и миру", напоменула је.
Руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу је упозорила западне земље на опасност подстицања неповерења међу балканским државама и претварања региона у арену геополитичког надметања.
"Сигурни смо да Дејтонски споразум остаје безалтернативна основа за решавање питања на Западном Балкану. Русија, као један од гараната Мировног споразума из 1995. године, остаје спремна за конструктивну сарадњу ради постизања стварног постконфликтног уређења у региону", поручила је Жданова.
Live
