Шеф МСП-а објаснио: У чему је тајна руске дипломатије и по чему се разликује од америчке

За продуктивне преговоре је, наравно, важно разумети предмет, посебно када се расправља о дубинским проблемима који имају деценијску, па и вековну историју, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу за програм "Сетити се свега" са Леонидом Млечином.

Дачић: Сергеј Лавров је изузетан дипломата и искрени пријатељ Србије

"На Блиском истоку приступ деловања напречац, у стилу: 'Ево, предложио сам – хајде прихватите док није касно', никада неће упалити", истакао је он.

Говорећи о уметности руске дипломатије, Лавров је нагласио да је она записана у доктринарним документима – Концепцији спољне политике Русије.

Наиме, тамо је постављен задатак да се, пре свега, ради на заштити руских националних интереса, уз поштовање интереса других држава које су спремне да сарађују на равноправној и узајамно уважавајућој основи, и да се тражи равнотежа тих интереса, што "Западу категорично недостаје".

"Нарочито сада, када видимо како администрација председника САД Доналда Трампа отворено изјављује да не жели да зна ни за какво међународно право, да има свој морал и своје инстинкте, којима ће се руководити", поручио је министар спољних послова Русије.

Путин: Руске дипломате су ослонац националне безбедности у турбулентном свету

Објаснио је да су дипломатија национални интереси, узајамно поштовање, разумевање, тежња и способност да се разумеју легитимни ставови партнера, саговорника, и, наравно, прагматизам.

"Дипломатија је, као и свака политика – уметност могућег", подвукао је Лавров.

Како је напоменуо, сваки преговори су индивидуални и у великој мери, ако не и пресудно, зависе од личности учесника – од тога колико су ти људи образовани и начитани, колико поседују квалитете који се посебно цене у руској дипломатској служби: одлично познавање страних језика, историје, региона света и земаља којима се баве и о којима се у датом тренутку разговара.

"Код америчких преговарача ти квалитети, по правилу, нису обавезни. Код нас су постојале студије о земљи, када се дипломата формирао кроз дубоко изучавање земље, њене историје, културе и региона којим ће се бавити. Наш дипломата у иностранству у просеку ради око пет година. То омогућава да се човек уклопи, уђе у суштину проблема и током дужег периода даје конкретне резултате у виду препорука и идеја. Код Американаца је другачије: две до три године и човек се мења. Може бити премештен из Индонезије у Конго, па затим у Гватемалу и тако даље. То је њихова традиција, карактеристика дипломатске службе. Ми то поштујемо", поручио је Лавров.