НАТО агресија на Савезну Републику Југославију, која је започета 24. марта 1999. године, била је најоштрије осуђена од стране Руске Федерације. У нашој земљи бомбардовање СРЈ је доживљено као грубо кршење темељних принципа међународног права и моралних норми, поручио је амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко у интервјуу за "Уна ТВ".
Како је истакао руски амбасадор, САД су одиграле водећу улогу у реализацији незаконитих радњи Алијансе. Српски народ је, истиче, показао храброст и отпорност у суочавању са војном машинеријом НАТО-а и додао да је на крају, "Алијанса одустала од копнене операције и почела да тражи политичко и дипломатско решење кризе".
Боцан-Харченко је поручио и да је Резолуција СБ УН 1244 једини правни основ за регулисање питања КиМ, као и да став Русије остаје непромењен: "Аутономна покрајина Косово и Метохија је саставни део Републике Србије".
"За Русију је од приоритетног значаја да проблем Косова остане на дневном реду Савета безбедности Уједињених нација. Као стална чланица СБ УН, залажемо се за повећање напора усмерених на заштиту права и безбедности косовских Срба, као и Српске православне цркве у покрајини", истакао је Боцан-Харченко.
Руски амбасадор је такође, говорећи о геополитичкој ситуацији, оценио да је "настанак мултиполарног светског поретка објективан процес".
"Истовремено, западне земље, пре свега САД, теже хегемонији, што доводи до повећања тензија у међународним односима", истиче амбасадор Русије.
Запад би да мења власт суверене државе
Коментаришући рат на Блиском истоку, Боцан-Харченко је рекао да "ситуација око Ирана показује жељу Запада да промени владу суверене државе коју сматра непожељном, игноришући став међународне заједнице".
"Покушаји дестабилизације Ирана путем спољног притиска уз примену силе само доприносе консолидацији иранског друштва. Последњи догађаји су такође открили дубоке контрадикције унутар НАТО-а и илузорну природу његовог јединства", наводи руски амбасадор.
О ситуацији у Украјини, Боцан-Харченко је указао да је "криза директна последица антиуставног државног удара у Кијеву који су извршили националисти 2014. године".
"Након свргавања легитимних власти, радикали су предузели кораке који су угрозили руско становништво југоисточних региона. Крим, ДНР, ЛНР, Запорошка и Херсонска област су остварили своје право на самоопредељење у потпуном складу са Повељом УН", подсећа амбасадор.
Русија и Србија решавају осетљива питања
Осврћући се на енергетска питања, Боцан-Харченко истиче да тренутно настаје "нова енергетска реалност на коју се Европска унија тешко адаптира, јер приоритет даје идеолошким постулатима".
"Србија води прагматичну и уравнотежену енергетску политику, стварајући предуслове за њен одрживи развој. Од највеће важности је партнерство са Русијом, укључујући снабдевање енергентима и реализацију заједничких пројеката. Руско-српски Међувладини комитет за трговину, економску, научну и техничку сарадњу овде игра координирајућу улогу", објашњава Боцан-Харченко.
НИС је, како истиче руски амбасадор, "пример обострано корисне руско-српске сарадње".
"Захваљујући заједничким напорима Групе Гаспром и Владе Србије, НИС је постао високо ефикасно и друштвено одговорно предузеће, стуб енергетске безбедности Србије. У садашњим условима, веома је важно сачувати стабилно пословање компаније и њен производни потенцијал. Надамо се да ће текући преговори о НИС-у ускоро бити завршени, уз поштовање интереса свих учесника. Русија и Србија решавају осетљива питања, која се појављују у билатералним односима, на конструктиван начин кроз консултације, што потврђује висок ниво међусобног поверења", закључује руски амбасадор.