Лавров: После Енкориџа, ЕУ и НАТО одвратили Кијев од договора

Лавров је објаснио и која је разлика између рата у Ирану и Специјалне војне операције у Украјини

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да су Европска унија и НАТО одиграли кључну улогу у ометању договора о Украјини, покушавајући да одврате Сједињене Америчке Државе од већ постигнутих разумевања са Москвом.

"Сви наредни преговори након Енкориџа били су отежани тиме што су ЕУ и руководство НАТО-а, пре свега Урсула фон дер Лајен и Марк Руте, настојали да подрију та разумевања и скрену америчку администрацију са договора", рекао је Лавров у интервјуу за француску телевизију Франс ТВ.

Додао је да Москва види да Вашингтон улаже напоре како би обезбедио сагласност Кијева.

"Видимо да америчка страна настоји да учини све како би постигла сагласност Кијева са оним разумевањима која су председници Русије и САД постигли на Аљасци", додао је.

Према његовим речима, управо таква политика значајно је допринела одуговлачењу конфликта у Украјини.

Лавров је навео да је након састанака у Енкориџу било више рунди преговора између Москве и Вашингтона, али да је процес у међувремену успорен.

Шеф руске дипломатије додао је да је Москва има информације о контактима између Сједињених Држава и Кијева у вези са могућим решењем сукоба у Украјини.

"Знамо за контакте које су Американци имали са Украјинцима. О томе смо обавештени", рекао је он.

Међутим, много су важније акције Европе.

"Европа, а не Запад у целини, жели да сачува нацистички режим у Украјини директно на нашим границама."

Он је подсетио на став Владимира Зеленског, који отворено говори да кијевске власти не намеравају ништа да "предају", већ предлажу прекид ватре дуж линије фронта. Такође, Зеленски, како је навео Лавров, не крије да не планира да призна резултате референдума у Донбасу и Новорусији.

Према његовим речима, све то је далеко од разумевања постигнутих на Аљасци.

Лавров је додао да такве ставове Кијева подржавају и водећи европски лидери.

"Када генерални секретар НАТО-а Марк Руте каже да ће Украјина бити у Северноатлантском савезу, како то да разумемо? Као израз здравог разума? И када на те изјаве Марка Руте не реагују ни председник Француске Емануел Макрон, ни канцелар Немачке Фридрих Мерц, шта онда да мислимо?", упитао је Лавров.

Лавров је такође истакао да је Русија више пута сигнализирала Вашингтону потребу за ширим дијалогом о безбедносним питањима, укључујући ситуацију у Персијском заливу и на Блиском истоку, где су тензије додатно порасле након војних удара САД и Израела на Иран и узвратних напада Техерана.

Коментаришући изјаве председника САД Доналда Трампа о међународном праву, Лавров је оценио да став да се спољна политика води искључиво на основу сопствених принципа "не може изазвати одобравање".

Објаснио је и која је разлика између рата у Ирану и Специјалне војне операције у Украјини.

"Разлика је у томе што Исламска Република Иран није прекршила ниједну међународну обавезу, укључујући и оне у вези са иранским нуклеарним програмом... Украјина је прекршила све што се могло прекршити, заједно са својим западним покровитељима", рекао је он у интервјуу за телевизију Франс ТВ.

Министар је навео да је нуклеарни споразум са Ираном срушила америчка страна, а не Техеран.

У случају Украјине, Русија је, како је истакао, упозоравала да Француска, Немачка и друге западне земље воде ситуацију ка кризи, као и да је у децембру 2021. године предлагала САД и НАТО-у закључивање споразума о безбедносним гаранцијама.

"Речено нам је да то није наша ствар и да ће Украјина ући у НАТО."

Говорећи о Ирану, Лавров је навео да Русија има споразум о војно-техничкој сарадњи са том земљом и да је испоручивала одређену војну опрему, али је одбацио оптужбе да Москва Техерану пружа обавештајну подршку.

"Стварно не можемо прихватити оптужбе да им обезбеђујемо обавештајну подршку", закључио је Лавров.