Русија
Нуклеарни режим под притиском: Иран разматра иступање из Уговора о неширењу нуклеарног оружја
То је геополитички исход за који одговорност треба тражити од елита у западним престоницама, нагласио је руски сенатор
Разматрање питања иступања Ирана из Уговора о неширењу нуклеарног оружја нису ни претње ни уцена, већ сасвим закономерна реакција иранских парламентараца у оквиру њихових уставних овлашћења, као одговор на, речником међународног права, суштинску промену околности насталих око режима неширења, написао је на Телеграму заменик председника Савета Федерације Константин Косачов.
Он је међу таквим суштинским околностима издвојио три догађаја.
Први су напади америчке војске 22. јуна 2025. године на нуклеарну инфраструктуру Ирана у оквиру тзв. операције "Поноћни чекић", а други догађај је истек рока важења Заједничког свеобухватног плана дејства о иранском нуклеарном програму 18. октобра 2025. године.
"Одговорност за распад 'иранског нуклеарног споразума' у потпуности лежи на тзв. 'евротрoјци' – Великој Британији, Француској и Немачкој. Узгред, управо су те непоуздане земље више пута свету показале кршење споразума (како џентлменских, тако и правно обавезујућих). Имамо и сопствено горко искуство преговора са тим партнерима: сетимо се Споразума о регулисању кризе у Украјини од 21. фебруара 2014. године, Минског пакета мера из 2015. године, као и кршења у Истанбулу парафираних договора из 2022. године", подсетио је руски сенатор.
И коначно, трећи догађај је "ничим изазван, незаконит и неправедан рат широких размера", који су САД и Израел започели 28. фебруара 2026. године.
"Са становишта Повеље УН, реч је о агресији, а Иран, као њена жртва, остварује право на самоодбрану", објаснио је Косачов.
Ипак, напоменуо је да евентуално иступање Ирана из Уговора о неширењу нуклеарног оружја не значи аутоматски и развој те врсте оружја.
Како је објаснио руски сенатор, Иран је држава са сложеним правним системом у којем, поред међународних уговора, Устава и закона које доноси парламент, делују и извори верског права.
"Подсећам да у Ирану од 2003. године важи фетва (верска одлука) покојног врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, којом је забрањено стварање нуклеарног оружја. Та забрана не може бити укинута од стране парламента", истакао је он.
Додао је да Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, има кључну улогу у очувању режима неширења нуклеарног оружја. Међутим, подвукао је да његова стабилност не зависи само од Русије, већ ће бити одређена и ставом других актера.
"Засад не видимо озбиљан приступ ни у Вашингтону (и даље чекамо реакцију на закључење новог СТАРТ-а), ни у Паризу и Лондону, који су, како знамо из информација Спољне обавештајне службе Русије, разматрали испоруку Кијеву компоненти за израду 'прљаве' атомске бомбе", подвукао је Косачов.
Поручио је да у таквим околностима, реакција Ирана није ни изненађујућа ни шокантна, како то тренутно представљају западни медији.
"То је геополитички исход за који одговорност треба тражити од елита у западним престоницама", закључио је руски сенатор.
Live
