НАТО, ЕУ и њихови савезници очекивали су много јаче ефекте санкција које су увели Русији, али их је реалност, међутим, изневерила. Испоставило се да руска економија није ни близу, на Западу толико прижељкиваног распада, јер нису "упалиле" ни блокаде на нафту и течни гас, замрзавање имовине Руса у западним банкама, бојкотовање и напуштање руског тржишта, па ни онемогућавање увоза високотехнолошких компоненти.
Нада Запада да ће санције коначно "прорадити", међутим, не јењава, као ни њихови притисци на Србију да на овај начин "казни" Москву. И на данашњој седници Скупштине о Косову и Метохији причало се и о увођењу блокада, а између осталог речено је и да, иако Русија много боље него што је очекивано одолева економским мерама, ипак има проблеме у појединим областима, као што је на пример набавка чипова и полупроводника који се користе у војној индустрији.
Чињенице међутим, говоре, да се Русија и у тој области снашла неочекивано добро, и да су препреке наметнуте увозу чипова, које су неки назвали "Путиновом Ахиловом петом" заправо биле само "курје око" које је Русија већ излечила.
То показује и анализа коју је недавно објавио амерички тинк тенк "Силверадо" непрофитна организација "фокусирана на унапређење америчког просперитета и глобалног лидерства у 21. веку", чији је оснивач Дмитри Алперович који је радио као специјални саветник министарства одбране САД, а сада је запослен у Саветодавном већу Одељења за унутрашњу безбедност, сајбер безбедности и безбедност инфраструктуре.
Како су санкције омануле?
У "Силверадовој" анализи, наиме, подсећа се да је план да руски извоз санкцијама ограничи, имала коалиција коју је САД направила са 37 савезница, а да је контрола извоза наметнута Русији да би се "угушио извоз технологија и других артикала који подржавају одбрамбену индустријску базу Русије... као и да деградира руску војну способност и могућност да пројектује моћ".
Санкције Америке, када је реч о полупроводницима и чиповима, не само да покривају "технологије дизајниране и произведене у Сједињеним Државама, већ и одређене иностране компоненте које садрже или су засноване на технологији пореклом из САД, а значајни су за кључну руску технологију и друге секторе.
Али, ту постоји једно велико "али".
Јер, како се наводи, ефекти блокада нису се баш осетили, односно били су ублажен будући да је Русија, у тренутку почињања специјалне војне операције, већ имала висок ниво залиха производа, попут, на пример потрошне робе. Исто тако, иако нема података о томе колико Русија тренутно складишти интегрисаних кола (полупроводника и чипова), крајем 2021. године, односно пред почетак сукоба, такође је био значајно повећан њихов увоз.
Наиме, са 1,1 милијарде долара (837 милиона интегрисаних кола) у 2017. години, увоз је у 2021. порастао је на 1,6 милијарди долара (998 милиона интегрисаних кола) и највише се увозило из Кине, Малезије, међународно непризнатог Тајвана и Вијетнама.
"Руски увоз се опоравио до јесени 2022, премашивши средњи месечни предратни увоз до септембра те године. У последњем тромесечном периоду, од августа до октобра, комбиновани увоз је био за један одсто мањи него у истом периоду 2019. и 11 процената мањи него у истом периоду 2021", наводи се у анализи.
Без обзира на то што су многе земље значајно смањиле извоз у Русију (ЕУ за 52 одсто, САД и Британија за чак 85, односно 89 одсто, док су Украјина и Јапан потпуно престале да извозе у ову земљу), Руси су много више почели да тргују са другим државама.
"Неколико земаља повећало је извоз знатно изнад предратног нивоа, укључујући Кину, Белорусију, Турску, Казахстан, Киргистан, Јерменију и Узбекистан. Извоз из многих других земаља је порастао након што је на најнижем нивоу био у пролеће 2022. године, док су неке постсовјетске државе повећале своје доставе робе из мултинационалних компанија, које Русија сада не може директно да набави", открива овај извештај.
Москва, како се наводи, чипове и полупроводнике посебно увози из Кине и Хонгонга, али и преко трећих земља. У новембру 2022. извоз интегрисаних кола из Кине и Хонг Конга у Русију износио је 55 процената средњег предратног извоза у Русију из свих земаља. Извоз из Кине и Хонг Конга у новембру 2022. био је 45 процената увоза из 2019. и 33 процената увоза из 2021. године.
"Упркос почетном паду укупног увоза, Русија наставља да има приступ технологијама двоструке намене, као што су полупроводници, кроз повећану трговину са земљама попут Кине. Извештај открива да САД, њихови савезници и приватни сектор морају да наставе да буду испред настојања Русије да се прилагоди мерама и прелази на нове мреже ланца снабдевања како би приступила важној роби и технологијама", пише у овој анализи.
А то је проблем, јер како кажу, "широк спектар напредних и комерцијализованих полупроводника може да се користи за цивилне и војне сврхе", што би се рекло, од паметног телефона, па до ракетног система.
Како против Русије?
Пошто је, међутим, јасно да су санкције "омануле", тинк тенк "Силверадо", даје савете Западу, како да њихове блокаде буду ефикасније.
"Како је Русија наставила свој рат против Украјине, морају се усмерити додатни ресурси и надзор како би се спречило да Русија набави страну робу и технологије које су јој потребне за одржавање својих ратних напора“, истиче се у изевештају и саветује оснивање заједничке међуагенцијске радне групе за спровођење санкција, коју би чинили Министарство трговине САД и Министарство правосуђа САД. А још, би, кажу, било боље да се укључе и ФБИ и Министарство за унутрашњу безбедност САД.
Заједничка радна група, како се препоручује, могла би да ради на сузбијању извоза полупроводника из Кине и Хонг Конга.
"Огромне и непрозирне глобалне мреже ланца снабдевања технологијама попут полупроводника стварају изазове за спровођење чак и за најспособније власти. Рат Русије против Украјине, Сједињених Држава и Кине, стратешко и технолошког надметање, и сталне претње националној безбедности из других земаља, као што су Северна Кореја и Иран, захтевају ангажовање свих ресурса који су на првим линијама очувања и заштите технологије од руку наших противника", закључује се у анализи америчког тинк тенка.