Запад ограничава испоруку руских енергетских ресурса морским путевима и доводи међународну трговину до застоја, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.
"У хибридном рату који је Запад покренуо против Русије, један од главних фокуса је ограничавање приступа наше земље стратешким морским путевима за испоруку руских енергетских ресурса", изјавила је Захарова на конференцији за новинаре.
Док су се субверзивне акције западњака у почетку фокусирале на Балтик, након мера које је предузела руска морнарица за пратњу цивилних бродова који путују до и из руских лука, "њихови напори су се проширили на Ламанш и Средоземно море", истиче руска званичница.
Пловила која превозе руске енергетске залихе класификују се као део такозване "флоте у сенци", иако су пре само неколико година иста ова пловила била "на белој листи" јер испуњавају највише стандарде, подсећа она.
Циљ спекулације о термину "флота у сенци", који није дефинисан у међународном праву, јесте да се оправда увођење дискриминаторних мера против ових пловила, укључујући њихово задржавање, нагласила је Захарова.
"Под измишљеним изговорима, укључујући кршење наводно 'међународних' санкција које је заправо увела Европска унија, земље попут Француске, Белгије, Шведске, Финске, Естоније и Немачке подвргавају проверама и задржавају пловила која испуњавају све критеријуме за слободну и неометану пловидбу", подвукла је Захарова.
Недавни инциденти са танкером "Етера", који су Белгијанци запленили у координацији са Французима у ексклузивној економској зони Белгије, бродом "Кафа" и танкером "Си Оул I", које су Швеђани задржали у свом територијалном мору, и танкером "Дејна", који су Французи запленили у координацији са Британцима на отвореном мору, јасан су доказ тога.
"Запад покушава да објасни своје поступке тврдећи да бродови без заставе немају право на слободу пловидбе и да морају бити задржани. Занимљиво је да бродови који плове под лажном заставом, а који послују у интересу самих европских држава, некако нису подложни таквим ограничењима. Није важна застава, већ одредиште. Ако је нафта намењена Европљанима, без обзира на то на чему се транспортује, европске власти неће наћи разлог да задрже такве бродове", оценила је она.
Запад активно покушава да преобликује правни оквир како би одговарао његовим потребама, како би одрешио руке својим безбедносним снагама, додала је Захарова.
"Више непријатељских земаља развија и усваја законе усмерене на проширење овлашћења надлежних органа зарад поморске безбедности. Међутим, у стварности, такве 'иновације' имају за циљ ограничавање слободе пловидбе на међународно незаконит начин", поручила је руска званичница.
Примери таквих држава укључују Естонију, Пољску, Финску и Холандију.
"Такве акције Запада могу да изазову домино-ефекат и доведу глобалну поморску трговину до практичног застоја. Последице ће утицати на све: и на западне подстрекаче и на земље у развоју, посебно на оне којима је поморска логистика од виталног значаја, а да не помињемо претњу коју би такве акције могле представљати међународном миру и безбедности", упозорили су у министарству.
Осим тога, озбиљну забринутост изазивају и терористички напади на трговачке бродове од стране кијевског режима, који се дешавају уз прећутно одобрење западних земаља, које сматрају да су такви инциденти "донекле прихватљиви" у контексту оружаног сукоба између Русије и Украјине.
Танкер "Арктик Метагас" који је пловио под руском заставом нападнут је 3. марта ове године у Средоземном мору, подсетила је.
"Ово показује да се географија напада проширила ван оквира војних операција и да наставља да се шири, угрожавајући поморско бродарство у различитим деловима светских океана", нагласила је она.
Русија ће наставити да скреће пажњу међународне заједнице на недопустивост кршења норми међународног поморског права, а такође ће користити све политичке, правне и друге инструменте који су јој на располагању како би обезбедила поштовање принципа слободе пловидбе, закључила је Захарова.