Русија
Руски свемирски план: Од нуклеарне базе на Месецу до нове глобалне сарадње
"Роскосмос" планира и нове научне мисије унутар Сунчевог система које ће бити повезане са другим планетама
Русија планира да до 2030–2032. године заврши и постави нуклеарну електрану на Месецу, што представља један од најамбициознијих пројеката у оквиру њеног свемирског програма.
Председник Курчатов института Михаил Ковалчук објавио је и када би електрана требало да буде готова.
"До 2030–2032. станица треба да буде спремна за постављање на Месецу", рекао је он, нагласивши да ће бити заснована на новим материјалима отпорним на радијацију.
Овај пројекат део је шире стратегије Русије за дугорочно присуство у дубоком свемиру.
Та стратегија формализована је кроз национални пројекат "Свемир", који, како истиче директор "Роскосмоса" Дмитриј Баканов, обухвата осам кључних области.
То су области навигације и комуникација, система ГЛОНАСС, даљинско осматрање Земље и развој ракета-носача, пилотирани летови, лунарни програм, свемирска нуклеарна енергија, модернизација индустрије и развој кадрова.
"Свака од ових области је веома значајна", нагласио је Баканов, одбацујући могућност да се издвоји један кључни сегмент.
У ширем контексту, руски званичници истичу и идеолошку димензију свемирског програма.
"Ми немамо избора. И не смемо да изгубимо позиције јер је у нашем културном коду записано да треба да будемо лидери", поручио је Баканов, додајући да развој свемирске индустрије доноси огромну корист становништву.
Истовремено, глобални трендови указују на убрзани развој ове области.
Према подацима "Роскосмоса", број сателита у орбити премашио је 11.000.
"Број лансирања расте из године у годину. То је стабилан тренд развоја свемирских технологија у многим земљама", навео је директор, указујући на све већу конкуренцију у орбиталном простору.
У том контексту, Месец се намеће као кључна платформа за будуће експерименте.
Према речима Баканова, технологије које ће једног дана бити коришћене за изградњу инфраструктуре на Марсу и другим планетама најпре ће бити тестиране управо на Земљином природном сателиту. Он је истакао да, упркос честим спекулацијама о Марсу, "све технологије највероватније морају прво бити испробане на најближем телу – Месецу".
Паралелно са тим, Русија планира нове научне мисије унутар Сунчевог система.
Потпредседник Руске академије наука Сергеј Чернишов изјавио је да ће руски научници у другој половини 2030-их, у оквиру мисије "Венера-Д", тражити трагове живота на Венери.
"Научни подаци указују да је пре око три милијарде година на Венери могла постојати вода, па чак и живот", рекао је он, додајући да би данас могли бити откривени барем трагови тих процеса.
Поред научних и технолошких амбиција, Москва наглашава и значај међународне сарадње.
Баканов је навео да би Русија, Сједињене Државе и Индија могле да сарађују у развоју националних орбиталних станица, уколико буду постављене у орбите истог нагиба.
"У блиској будућности могли бисмо имати више станица које би међусобно сарађивале кроз заједничке летове, приближавање, спајање и раздвајање", рекао је он.
У том правцу иде и најављени састанак са новим директором НАСА Џаредом Ајзакманом, који би требало да буде одржан током лета.
На крају, директор "Роскосмоса" посебно је истакао да сарадња у свемиру не сме бити ограничена када је у питању спасавање људи.
Live
