Док се свет сећа Јурија Гагарина као првог човека у свемиру и Валентине Терешкове као прве жене у орбити, један од најхрабријих и најискуснијих космонаута у историји остао је у сенци. Сергеј Константинович Крикаљов, рођен 27. августа 1958. године у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург), не само да је држао светски рекорд за најдужи укупни боравак у свемиру пуних десет година, већ је и једини космонаут који је отпутовао у свемир као совјетски држављанин, а вратио се када држава која га је послала више није постојала.
Пут ка звездама: Од машинског инжењера до космонаута
Крикаљовљев пут ка свемиру није био унапред предвиђен. Иако је од малих ногу сањао о Космонаутици, његова мајка је желела да постане лекар. Ипак, Сергеј је следио своју страст и 1981. године дипломирао је на Лењинградском машинском институту (данас Санкт Петербуршки технички универзитет), стичући звање машинског инжењера.
Одмах након дипломирања, прикључио се НПО Енергији, највећој совјетској организацији за дизајн свемирских летелица са људском посадом. Ту је тестирао опрему за свемирске летове, развијао методе свемирских операција и учествовао у операцијама контроле са земље.
Кључни тренутак у његовој раној каријери дошао је 1985. године, када је совјетска станица Саљут 7 изгубила контакт са земљом. Крикаљов је био део тима за контролу са земље који је планирао смелу мисију спасавања у орбити – искуство које му је помогло да буде изабран за космонаута исте године.
Након завршетка основне обуке 1986. године, Крикаљов је првобитно био распоређен на програм "Буран", совјетски аналог америчког спејс-шатла, који је нажалост отказан 1993. године. Међутим, његова судбина је била у орбити, и већ 1988. године почео је припреме за први дугорочни боравак на станици "Мир".
Први лет: Сусрет са бесконачношћу
Крикаљов је као инжењер лета, 26. новембра 1988. године, полетео ка "Миру" у мисији Сојуз ТМ-7, заједно са командантом Александром Волковом и француским космонаутом Жан-Лупом Кретјеном. Током 152 дана у орбити, Крикаљов се показао као изузетан стручњак, савладавајући сложене задатке попут поправке антена система за сусрет и спајање "Курс".Током ове мисије, Крикаљов је извршио своје прве изласке у отворени свемир (EVA), постављајући темеље за будуће рекорде.
Вратио се на Земљу 27. априла 1989. године, али његова највећа авантура тек је требало да почне.
Други лет: Када се држава распала
Сергеј Крикаљов се 18. маја 1991. године вратио на "Мир" као део посаде "Мир ЕО-9", заједно са Анатолијем Арцебарским и првом британском космонауткињом Хелен Шарман.
Планирана мисија трајала је пет месеци. Реалност је била другачија – много другачија.
Док је "Мир" неуморно кружио око Земље, на тлу се одвијала историја која је превазилазила сваку фантастику. Августа 1991. године, док је Крикаљов био у орбити, десио се неуспели државни удар у Москви. До децембра, Совјетски Савез је престао да постоји. Крикаљов је из свемира, са висине од око 400 километара, посматрао како се његова домовина распада на 15 независних држава.
Ситуација на земљи је била катастрофална. Хиперинфлација је опустошила руску економију. Свемирска индустрија, некада понос нације, остала је без средстава. Четири планирана лета до "Мира" смањена су на два, а ниједно није могло да понесе додатног инжењера лета.
Сви чланови посаде вратили су се кући – осим Крикаљова.
Контрола мисије саопштила му је да држава нема новца да га врати. Русија, у очајничкој потрази за страном валутом, почела је да продаје места на "Миру" – Јапан је платио 12 милиона долара, Аустрија 7 милиона долара. Чак се разматрала и продаја саме станице.
Крикаљов је, као једини преостали инжењер лета, морао да остане.
Избор између живота и дужности
На станици "Мир" налазила се капсула за хитну евакуацију Радуга. Крикаљов је могао да се врати у било ком тренутку. Али то би значило напуштање станице – и њену неминовну пропаст. Без контроле, "Мир" би се срушио, уништивши деценије научног рада и међународне инвестиције.
"Питао сам се да ли имам снаге да преживим и завршим програм. Нисам био сигуран", признао је Крикаљов годинама касније. Мишићна атрофија, космичко зрачење, ризик од рака, ослабљен имунитет – то су саме неке од последица продуженог боравка у свемиру.
Мисија је трајала 311 дана, дупло дуже од планираног, постављајући тада светски рекорд.
У изолацији, далеко од породице, Крикаљов је тражио меда како би подигао дух. Уместо тога, послали су му лимун и хрен. Психолошки притисак је био огроман – не само због физичких опасности, већ и због неизвесности о судбини његове породице у земљи која се трансформисала пред његовим очима.
Тек када је Немачка купила његово место за 24 милиона долара, Крикаљов је могао да се врати. У предграђу Аркалика (које је у међувремену постало део независног Казахстана), 25. марта 1992. године, из капсуле Сојуз ТМ-13 изашао је човек у свемирском оделу са натписом "СССР", са совјетском заставом у рукама. Исцрпљен, блед као брашно, у стању које је захтевало помоћ четворице људи.
Дом који се вратио више није постојао: Лењинград је постао Санкт Петербург, његова плата од 600 рубаља вредела је колико и килограм кобасице, а држава у коју се родио је нестала са мапе.
"Било је веома пријатно упркос гравитацији којој смо морали да се супротставимо", сећао се Крикаљов. "Али психолошки, терет је скинут. Био је тренутак... Не бих га назвао еуфоријом, али било је веома добро."
Трећи и четврти лет: Мост између две свемирске силе
Крикаљов се никада није предао. Након опоравка који је трајао недељама – иако је правило гласило да је потребно исто толико времена колико и боравак у орбити за потпуни опоравак – вратио се обуци.
НАСА је 1992. године објавила да ће искусни космонаут летети америчким спејс-шатлом. Крикаљов је изабран за мисију СТС-60, постајући први Рус на америчком свемирском броду. Од фебруара 3. до 11. фебруара. 1994. године, летео је на броду "Дискавери", учествујући у првој заједничкој америчко-руској мисији шатла.
Током ове мисије, Крикаљов је сертификован за руковање шатловским манипулатором, учествујући у хватању слободно летећих сателита. Његово искуство било је кључно за успех мисије која је означила нову еру међународне сарадње у свемиру.
Крикаљов је 1998. године поново летео америчким шатлом – овог пута Ендевором у мисији СТС-88, првој људској мисији под програмом састављања Међународне свемирске станице (МСС). Током 12 дана у орбити, Крикаљов и командант Роберт Кабана били су први који су отворили лукове нове станице, спајајући руски модул "Зарја" са америчким модулом "Јунити".
Пети лет: Прва стална посада МСС-а
Сергеј Крикаљов је 31. октобра 2000. године као инжењер лета полетео ка МСС у мисији Сојуз ТМ-31, заједно са Јуријем Гидзенком и америчким командантом Вилијамом Шепердом. Они су постали прва стална посада Међународне свемирске станице, означавајући почетак непрекидног људског присуства у орбити које траје до данас.
Током 141 дана у орбити, посада је припремала станицу за будуће генерације космонаута, инсталирала амерички лабораторијски модул "Дестини" и соларне панеле. Крикаљов и његове колеге дочекали су 21. век у орбити, симболично спајајући два миленијума изнад Земље.
Шести лет: Круна каријере и коначни рекорд
Крикаљов је 14. априла 2005. године по шести пут ушао у свемир, овог пута као командант Експедиције 11 на МСС. Пратио га је амерички астронаут Џон Филипс. Током ове мисије, 16. августа 2005. године, Крикаљов је прешао претходни рекорд за укупно време у свемиру од 747,5 дана који је држао Сергеј Авдејев.
Када се вратио на Земљу 10. октобра 2005. године, Крикаљов је у својој каријери провео укупно 803 дана, 9 сати и 39 минута у свемиру – рекорд који је остао непобеђен до 2015. године. Током шест летова, извршио је осам излазака у отворени свемир у трајању од 40 сати и 58 минута.
Лични живот и страсти изван орбите
Изван свемира, Сергеј Крикаљов је био и остаје изузетно активан човек. Ожењен је Јеленом Јуревном Терехином из Самаре, са којом има ћерку Олгу, рођену 20. фебруара 1990. године. Његови родитељи, Константин Сергејевич и Надежда Ивановна Крикаљов, и даље живе у Санкт Петербургу.
Крикаљов је страствени спортиста и пилот.
Од 1977. године бави се акробатским летењем, а 1981. је добио звање мајстора спорта СССР у овој дисциплини. Био је члан совјетске и руске националне репрезентације у акробатском летењу, шампион Москве 1983. године и шампион Совјетског Савеза 1986. године. Године 1997. постао је светски шампион у екипном пласману на Првим светским играма акробатског летења.
Поред летења, ужива у пливању, скијању, вожњи бицикла и аматерском радију – његов позивни знак из свемира био је У5МИР. Астероид 7469 носи његово име у част.
Награде и признања
За своје изузетне доприносе свемирској науци, Крикаљов је добио бројна признања:
Титула Хероја Совјетског Савеза и Орден Лењина
Титула Хероја Руске Федерације — први који ју је добио
Орден за заслуге према домовини IV степена и Орден части
Три НАСА медаље за свемирске летове и НАСА медаља за истакнуту јавну службу
Орден Узлазећег сунца III степена (Јапан)
Официр Легије части (Француска)
Почасни грађанин Санкт Петербурга од 2007. године
Каснија каријера и наслеђе
Крикаљов је 2007. године пензионисан из активне космонаутике и постао потпредседник за пилотиране програме у корпорацији Енергија. Од 2009. до 2014. године био је начелник Центра за обуку космонаута Јурија Гагарина у Звезданом граду, где је обучавао нове генерације руских космонаута.
Данас, са 67 година, Крикаљов се и даље бави спортом и научним истраживањима. Његова прича остаје упозорење и инспирација: човек може бити "заборављен" чак и када буквално гледа историју како се одвија – из висине 400 километара. Али истовремено, његова одлучност, професионализам и жртвовање представљају највиши идеал Космонаутике.
Крикаљов је не само "последњи совјетски грађанин" – он је мост између две ере, две државе и две свемирске силе које су научиле да сарађују у бесконачности.