Докази представљени у документима Нирнбершког трибунала и његове правне процене омогућили су да се говори о геноциду над народима на територијама које су окупирали Немци, а пре свега у СССР-у, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров.
"Непријатељ није крио да води рат истребљења против наше Отаџбине", истакао је Лавров у видео-обраћању поводом Дана сећања на жртве геноцида над совјетским народом.
Већ 16. септембра 1941. године, по наређењу начелника штаба Врховног команданта Вермахта, фелдмаршала Кајтела, немачким трупама је наређено да не показују милост према цивилима, подсетио је он.
"Злочини су били у размерама које историја није познавала. Укупан број цивилних жртава међу СССР-ом током окупације био је приближно 14 милиона. Ови злочини не застаревају", нагласио је руски министар.
Резултати Нирнбершког трибунала поставили су темеље за развој Конвенције УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године, док је сам термин "геноцид" почео је да се користи 1944. године да би се дефинисала политика потпуног искорењивања националних, расних и верских група, наводи Лавров.
"Чињенице геноцида на окупираним територијама бившег СССР-а потврдили су судови у свим саставним ентитетима Руске Федерације, где су током Великог отаџбинског рата нацистички Немци и њихови сарадници из других земаља починили злочине против цивила и њихових сарадника из других земаља које су стале на страну нациста", нагласио је шеф руске дипломатије.
Према његовим речима, руска дипломатија ће се залагати за признање међународне заједнице злочина које су нацисти и њихови сарадници починили против грађана Совјетског Савеза као геноцид над совјетским народом. Ова класификација је већ утврђена у низу докумената усвојених у оквиру ЗНД и ОДКБ-а, подсетио је.
"У Русији је рехабилитација нацизма, укључујући и акције које скрнаве Дан сећања на геноцид, кривично кажњива. Наставићемо одлучно да бранимо историјску истину, да се супротстављамо покушајима да се оправдају нацистички злочинци и њихови саучесници и да ревидирамо међународно признате резултате Другог светског рата", поручује Лавров.
Како је истакао, већина земаља је солидарна са Русијом у овоме. Постоји широка подршка руским иницијативама на ову тему, а посебно у УН, где се годишње усвајају руски нацрти резолуција против глорификације нацизма.
"Очување сећања на милионе жртава геноцида над совјетским народом је наша света дужност. Нећемо дозволити да се ови злочини предају забораву, без обзира на то колико се трудили они који данас намеравају да поново усмере Европу на добро утабани пут расне супериорности", закључио је руски министар.
Прошлог децембра, председник Русије Владимир Путин је потписао закон којим се у Русији успоставља нови комеморативни датум, 19. април — Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом.
Избор датума има историјску основу: 19. априла 1943. године издат је Указ бр. 39 — први правни акт којим је званично документована циљана и широко распрострањена политика нациста и њихових сарадника истребљења цивила на окупираним територијама и успостављен правни основ за извођење починилаца пред лице правде.