Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом: Зауставити пандемију фашизма

Русија позива међународну заједницу да не заборави лекције прошлости и да спречи ширење реваншизма у страшну пандемију фашизма, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова у интервјуу за ТАСС поводом Дана сећања на жртве геноцида над совјетским народом, који се први пут обележава 19. априла.

Одговарајући на питање зашто западно фалсификовање историје постаје све бурније, званичница је подсетила на концепт реваншизма и додала да је он раније деловао као "нешто нејасно".

"Били смо апсолутно сигурни да је то толико света тема за све и цео свет — на крају крајева, био је то глобални рат, Други светски рат — да се ништа не може догодити и да је реваншизам неки бацил који ће седети у углу и никада неће кренути напред. Постојао је неки резидуални елемент таквог зла", нагласила је Захарова.

Према њеним речима, вероватно нисмо довољно добро проучили филм "Обични фашизам", јер је тамо било упозорење — "да би овај мали бацил касније могао да прерасте у огромну, застрашујућу пандемију практично историјског реваншизма".

Захарова: Захваљујући Путину, Русија је вратила истину о Другом светском рату

Додала је да су грађани СССР-а, а касније и Русије, разумели злу природу самог концепта реваншизма, али нису могли ни да замисле његово будуће ширење у главама западних елита.

"Постоје уџбеници, постоје историјске енциклопедије посвећене Великом отаџбинском рату, снимљено је толико документарних филмова, толико играних филмова, написано је толико невероватних дела и песама — тако чувамо сећање на наше ветеране. Ова трагедија је дотакла све наше породице, рођаке и пријатеље. Ништа се не може десити", објаснила је.

Међутим, према речима Захарове, покушаји западних земаља да препишу историју јасно су показали право значење реваншизма.

"То значи да нису спремни да живе са схватањем да су изгубили, нису спремни да се одрекну победе, нису спремни да признају, упркос Нирнбершком трибуналу, упркос свим одлукама садржаним у Повељи УН и у документима УН уопште, нису спремни да признају да постоје земље победнице и да наша земља заузима централно место међу њима", закључила је Захарова.

Путин: Никада нећемо заборавити нацистичко зло које је окончала Црвена армија

Осим тога, истакла је да је, у разговорима са дипломатама широм света, и лично дошла до "застрашујућих открића" о томе, где људи нису били свесни да је Совјетски Савез изгубио толико људи – 27 милиона убијених. Од тога је најмање 14-16, а можда и више, било цивила.

На питање зашто нису тога свесни, Захарова је објаснила да земље НАТО-а годинама "преправљају" историју и "то раде на међународном нивоу".

"Одавде, заправо, сматрам да и потиче одлука о којој сада разговарамо. Желим још једном да нагласим да ово није само комеморативни датум, није само вест. Ова одлука је донета на основу рада наших органа за спровођење закона и правосуђа и поткрепљена је огромном чињеничном основом. И, поред свега овога, недавно је усвојен преко потребан документ којим се забрањује свако порицање геноцида над совјетским народом", истакла је Захарова.

Немачка наставља логику "сегрегације људи" одбијајући да исплати преживелима опсаде

Немачка, која исплаћује одштету само јеврејским становницима Лењинграда током опсаде, наставља логику "сегрегације људи", изјавила је Захарова.

"Ово је наставак исте логике сегрегације људи по националности. И нису криви људи који примају или не примају одштету, већ они који исповедају филозофију да постоје људи који, на основу националности, вере или етничке припадности, заслужују мало више или, обрнуто, мање, или не заслужују ништа", истакла је званичница.

Према њеним речима, треба да постоји једнак третман према људима.

Путин на 81. годишњици ослобођења од нацистичке опсаде: Лењинград је био несаломив

"Наша земља је покренула питање потребе за исплатом одштете свим преживелима опсаде Лењинграда не због финансијских потешкоћа, потреба или немогућности извршења ових исплата", нагласила је и напоменула да је руски председник Владимир Путин учинио све да се ветерани, преживели опсаде Лењинграда и жртве нацистичких и фашистичких злочина "осећају потпуно заштићено у нашој земљи, укључујући и финансијски".

Захарова је подсетила да су крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог века преживели опсаде Лењинграда "у суштини били издани по други пут и да су по други пут у животу доживели страшну трагедију".

Ти потомци за које су поднете жртве "испоставило се да су незахвални", сматра дипломаткиња. Она је приметила да су генерације одрасле не знајући више шта је рат "издале оне који су им омогућили просперитетне животе".

Како је навела, сећа се "ужасне финансијске ситуације у којој су се ветерани нашли 1990-их".

"Стекла сам утисак да је Владимир Владимирович Путин уложио део свог личног политичког капитала, своје душе, у враћање ветерана и хероја Великог отаџбинског и Другог светског рата на њихово право место, да им врати јавну захвалност коју заслужују, да све обнови и постави на своје место", оценила је Захарова.