Европска унија је уврстила Антона Анисимова, заменика главног уредника РТ-а, на своју листу санкција у оквиру 20. пакета, преноси агенција РИА Новости.
Нове мере обухватају и забрану медија који заобилазе забране емитовања садржаја попут РТ-а и Спутњика, а забрањено је финансирање истраживања у Европској унији из руских државних извора, пренео је Танјуг.
Санкције такође укључују и директора музеја Ермитаж Михаила Пјотровског, генералног директора Драмског позоришта Маријупољ Игора Солоњина, боксера Фјодора Чудинова и друге.
Пакет обухвата 120 нових санкција, 33 против појединаца, а 83 против компанија и организације. Разлика у збиру настаје зато што се у укупну бројку рачунају и посебне категорије унутар листе које нису стриктно ни особе ни фирме.
Двадесети пакет санкција обухвата 36 субјеката из руског енергетског сектора, који покривају ланац од истраживања и експлоатације до прераде и транспорта нафте.
Посебан фокус стављен је на тзв. "флоту из сенке". ЕУ је додала још 46 танкера на листу, чиме укупан број санкционисаних пловила достиже 632.
На листу су додате и две руске луке – Мурманск и Туапсе – као и, по први пут, терминал у трећој земљи, индонежански Каримун.
Осим тога, уводи се и мера која се односи се на продају танкера из Европске уније. Продавци из Европске уније ће убудуће морати да укључе обавезну клаузулу у уговоре којом се гарантује да бродови неће бити коришћени за транзит руских енергената.
Уведена је и забрана пружања услуга одржавања за руске ЛНГ танкере и ледоломце, док ће европске компаније моћи да раскину дугорочне уговоре о коришћењу ЛНГ терминала у пословима повезаним са руским оператерима.
ЕУ је у овом пакету поставила правни и политички механизам за могућу забрану транспорта руске нафте и нафтних деривата поморским путем. Ова одлука би се доносила у координацији са партнерима из Групе седам (Г7) и представља потенцијално ширење постојећих ограничења на глобални транспортни ланац.
Унија је такође проширила забрану пословања са још 20 руских банака, чиме је укупно 70 банака искључено из приступа тржишту ЕУ.
Нове мере обухватају и забрану трансакција са одређеним банкама у Киргистану, Лаосу и Азербејџану, потпуну забрану сарадње са руским крипто сервисима и децентрализованим платформама, забрану коришћења дигиталне рубље и стејблкоина РУБх као и ограничења за посреднике који помажу заобилажење санкција.
Истовремено, пет финансијских институција из трећих земаља уклоњено је са листе након обавеза да неће учествовати у таквим активностима, напомиње ЕК.
Пакет уводи нове забране извоза у вредности од преко 365 милиона евра, укључујући робу од гуме до трактора, као и технологије које се користе у војној индустрији, попут експлозива и специјализоване лабораторијске опреме.
Уведене су и забране увоза метала, хемикалија и минерала из Русије у вредности већој од 530 милиона евра, као и квоте за амонијак.
На листу санкција додато је 58 компанија и појединаца повезаних са развојем војне опреме, укључујући произвођаче дронова.
Санкције обухватају и фирме из трећих земаља, међу којима су Кина, Уједињени Арапски Емирати, Казахстан и Белорусија, које су испоручивале робу двоструке намене.
ЕУ је први пут активирала механизам којим се спречава заобилажење санкција, а усмерен је против систематског реекспорта санкционисане робе у Русију преко трећих земаља. Конкретно, мере су уведене против Киргизије због поновног извоза машина и телекомуникационе опреме које се користе у производњи дронова и ракета.
ЕУ је увела додатне мере правне заштите за своје компаније и грађане. Оне укључују могућност кажњавања покретања и злоупотребе судских поступака пред руским судовима против компанија из ЕУ, као и право европских фирми да траже накнаду штете ако се такве пресуде спроведу у трећим земљама.
Такође се уводи забрана трансакција са фирмама и појединцима који користе експроприсану имовину компанија из ЕУ, као и додатна заштита интелектуалне својине европских оператора у Русији.
Део мера проширен је и на Белорусију, укључујући рестрикције у трговини, финансијама и заштиту ЕУ компанија, наводи се на веб страници ЕК.