Русија нам је помогла да победимо у Другом светском рату, изјавио је амерички председник Трамп. Како то назвати? Лицемерјем, хипокризијом? Грешком? Можда голом лажи. У преводу, то значи: Запад је победио нацизам и ослободио читаву Европу. Али, америчко искрцавање у Нормандији се догодило у јуну 1944. године, када је све већ било готово. О томе цвркућу и врапци по крововима.
Немачки укупни губици у операцији "Оверлорд" се процењују на између 4.000 и 9.000 војника.
Приближно у исто време, крајем јуна 1944, на Источном фронту почела је велика операција Црвене армије "Багратион", у којој су руске трупе Немцима нанеле тежак пораз, током које је убијено око пола милиона немачких војника, а читава немачка Група армија "Центар" потпуно уништена. То би требало да је познато сваком историчару.
Црвена армија је уништила преко 80 одсто немачке војне силе.
Историјска лаж суштина америчке политике
Источни фронт је био највеће и најкрвавије бојиште Другог светског рата, поред кога искрцавање у Нормандији изгледа само као мали и узгредни окршај. Мала, споредна, случајна епизода.
Амерички писац Ернест Хемингвеј је написао: "Свако људско биће које воли слободу дугује Црвеној армији више него што ће моћи да јој се одужи током целог свог живота."
Како је примерио славни амерички писац Гор Видал: САД уопште нису победиле у Другом светском рату. "Победио је Совјетски Савез, и то уз огромне жртве, што је после рата сасвим погрешно представљано", додао је Видал.
Трамп, то је данас свима познато, није образован. Напротив. Али, ова историјска лаж уопште није грешка, пише афрички геополитичар Мохамед Ламин Каба на сајту "Њу истерн аутлук" – то је сама суштина америчке политике.
Године 1945, у мају, наставља Каба, Совјетски Савез је окончао нацистичко варварство. Са двадесет седам милиона мртвих. Градови, сравњени са земљом. Генерације прогутане у ватри и блату Стаљинграда, Лењинграда, Курска...
Црвена армија није победила зато што је имала боље оружје, каже афрички геополитичар, већ зато што се борила за нешто што амерички генералштаб никада неће разумети: за право да постоји.
Не преговара се о свом постојању, додаје он: "Брани се до последњег човека, и отуда се овај рат у Русији назива Великим отаџбинским ратом". У таквом рату се на пита за цену.
Отаџбински рат био је и онај против Наполеонове "велике армаде" – такође, "најсјајније на свету" – коју нису чинили само Французи, већ читава Европа.
Фактички, читав тадашњи Запад.
Авиони опет лете изнад Црвеног трга
Историја се понавља. Осамдесет једну годину након руске победе над немачким нацизмом, Запад понавља исту игру. Деветог маја 2026. године, Русија је поново марширала. Не због представе, каже Каба, не због протокола.
Марширала је, јер је преживела још један покушај Запада да је уништи. Авиони су летели изнад Црвеног трга, химне су одјекивале у свежем московском пролећном ваздуху, а негде у НАТО бункеру, амерички генерали су гледали у своје украјинске екране истим оним погледом који су његови претходници гледали у мапе Источног фронта 1943. године. Исто неразумевање. Исто потцењивање. Са истим исходом.
Девети мај је историјски шамар онима који покушавају да поткопају суверенитет Москве кроз посредничке сукобе најмање од 1945. године. Сада то Запад ради изнова, са украјинским војницима. Али сећање на америчко лицемерје је још исувише свеже, додаје Каба.
Оно што се дешава у Украјини од 2022. године – а у ствари од 2014. године – јесте наставак рата који је започео када се Совјетски Савез распао. Вашингтон никада није желео да допусти постајање силе која је способна да му се одупре. То је право, ненашминкано лице америчке хегемоније.
Доктрина је стара, формулисао ју је још Бжежински, хистерични русофоб, 1997. године: спречити појаву евроазијске силе, која би могла да му парира. Треба, дакле, по сваку цену уништити Русију.
Колико кошта америчка демократија
Ширење НАТО-а на исток (сећате се, то је Хитлеров "Drang nach Osten", продор на Исток), 32 чланице данас, у поређењу са 16 из 1990. године – то је доследна, методична имплементација доктрине Бжежинског, пише Каба.
Погажене су све усмене обавезе из 1990. године, потврђене и декласификованим меморандумима америчког Стејт департмента, које су гарантовале да се НАТО неће "проширити ни центиметар на исток". Ове обавезе су од тада, за 30 година, прекршене 19 пута, примећује он, а свако кршење било је праћено свечаном изјавом о демократским вредностима и суверенитету.
То је једини разлог за рат у Украјини, а не "ничим изазвана руска агресија". Године 2014, Вашингтон је оркестрирао свргавање легално изабраног председника Украјине Виктора Јануковича. Заменица државног секретара Викторија Нуланд је признала да су САД од 1991. године уложиле пет милијарди долара у "демократизацију" Украјине. Сенатор Линдзи Грејем је изјавио да Американци никад нису паметније потрошиле новац америчких пореских обвезника.
Према процурелом телефонском снимку, Нуландова је лично бирала чланове владе у Кијеву. Заправо, то је поредак заснован на правилима: правилима која пише сам Вашингтон, које потом модификује и крши, према својим тренутним потребама.
Управо је то логика која се примењује на Иран више од четири деценије.
Пет милијарди долара уложено у "украјинску демократију" није само мешање у послове суверене земље већ пуч, констатује Каба. И то је права цена "америчке демократије".
Украјина је само гориво за рат
Од 2022. године, Украјина је постала гробље америчке стратегије и костурница младих Украјинаца. Стотине хиљада украјинских војника је погинуло или је осакаћено – праве бројке пажљиво крију Кијев и Вашингтон. Руси напредују дубоко на украјинску територију. Украјина се не брани, додаје овај геополитичар, она се троши. Она је гориво за рат, чији су архитекти у Вашингтону, његови финансијери у Бриселу и Лондону, а чији су мртви у Харкову, Запорожју и Бахмуту, додаје Каба.
Руси бриљантно успевају у спровођењу Специјалне војне операције, док украјински нацисти-ционисти и њихови НАТО спонзори јадно пропадају на свим фронтовима, пише Каба.
У међувремену, "Рејтион", "Локид Мартин", "Нортроп Груман" и "Боинг" остварују рекордне профите. Амерички Конгрес је одобрио 100 милијарди долара за војне трошкове. Али, у Америци нема новца за сопствене болнице, школе и градове, опустошене опијатима. Украјинска криза је само ставка у америчком буџету, додаје Каба. И велика тржишна прилика. Реклама за купце америчког оружја, која је неславно пропала.
Поредак заснован на правилима без правила
Поредак заснован на правилима је израз који је постао толико често коришћен да је би био комичан да стварност није толико трагична. "Поредак заснован на правилима" је магична формула коју Вашингтон, НАТО и ЕУ користе да прикрију своје акције међународним легитимитетом. Али, о којим правилима тачно говоримо, пита се Каба.
Правила која су омогућила инвазију на Ирак 2003. године, без мандата Савета безбедности, на основу измишљених доказа. Колин Пауел је смешно махао својом бочицом пред УН – инсценирани догађај, који је његово особље, иза кулиса, описало као срамоту.
Милион смрти Ирачана, чији починиоци никад нису приведени правди. Садам Хусеин је осуђен, затворен, затим погубљен. Без казне за починиоце. Без међународне истражне комисије. Наравно, "поредак заснован на правилима" никада није нашао пут до Хага.
Правила која су омогућила бомбардовање Либије 2011. године, ван мандата СБ. Моамер Гадафи је линчован, његова земља је претворена у пропалу државу, која извози само тероризам и робове. "Поредак заснован на правилима"... Хилари Клинтон која се глупо цери, посматрајући призор окрутне егзекуције Гадафија и изговара чувене речи: "Дошли смо, видели, и он је умро"...
То су правила која омогућавају Израелу да окупира палестинске територије кршећи 150 резолуција Савета безбедности, да настави са изградњом илегалних насеља, да спроводи војне операције које су и известиоци УН документовали као ратне злочине – уз подршку Вашингтона, систематски вето у Савету безбедности и непрекидни доток оружја из САД.
Кадија те тужи, кадија ти суди
"Правила" која чине сваку руску војну акцију у Украјини неприхватљивом – земљи коју је НАТО, кршећи сопствене обавезе, направио стратешким упориштем на прагу Москве.
"Поредак заснован на правилима" више не значи ништа апсолутно ништа: "Вашингтон одлучује о правилима, Вашингтон одлучује ко их крши, и Вашингтон одлучује о казни. Други их се придржавају или ће бити кажњени." То је логика условног суверенитета.
Деветог маја 2026. године није се прослављао само пад Трећег рајха. То је јубилеј руског отпора против мешања Запада у послове једне суверене земље, закључује афрички геополитичар.
Русија више није на коленима. Русија опет стоји усправно.