Као да је Братунац: Како су западни медији одговорили на позив да оду на место трагедије у ЛНР-у

Руско Министарство спољних послова је, поводом отворених лажи које су у Савету безбедности УН ширили представници западних земаља, понудило акредитованим страним новинарима у Москви да организује посету месту трагедије у Старобељску

Британска медијска корпорација Би-Би-Си званично је одбила да посети Старобељск у ЛНР-у, где су у ноћи између 21. и 22. маја Оружане снаге Украјине извеле напад на колеџ и студентски дом, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије.

Како је додала, америчка телевизија Си-Ен-Ен је "на одмору".

Како је напоменула портпарол руског Министарства спољних послова, велики број страних новинара изразио је жељу да дође на место трагедије, а Токио је забранио јапанским дописницима да извештавају о терористичком нападу.

Захарова је нагласила да је Запад изгубио људско достојанство негирајући ову трагедију.

"Кијевски режим буквално сваког дана изводи ударе на цивилну инфраструктуру и друштвене објекте. Деца су једна од главних мета кијевског режима. Зашто? Зато што је то терористичка методологија", подвукла је.

Раније је Министарство спољних послова Русије понудило акредитованим страним новинарима у Москви да организује посету месту трагедије у Старобељску, након изјава сталне представнице Летоније при УН Саните Пављуте-Десландес да наводно није било украјинског удара на колеџ.

"Организујемо посету месту трагедије за акредитоване стране дописнике у Москви. Надам се да Би-Би-Си и Си-Ен-Ен баш тада неће бити на одмору", поручила је Захарова.

Да објективно извештавање одавно није синтагма која се може приписати овим медијима, добро је познато и на нашим просторима: западни медији годинама уназад упадљиво су одсутни, на пример, на комеморацијама српским жртвама у Братунцу, а упадљиво гласни и присутни у Сребреници, где одају пошту муслиманским жртвама уз обавезно истицање да је реч о "геноциду". И то је само један од примера њиховог "истраживачког новинарства" у којем се прво "истражује" националност и политичка подобност, а онда се удара и тон (не)извештавања.