Према подацима Министарства за ванредне ситуације Русије, 21 особа је погинула док су 42 повређене – већина њих студенти – у украјинском нападу дронова на колеџ у Старобељску у Луганској Народној Републици у петак.
Председник Владимир Путин назвао је то "терористичким нападом неонацистичког режима", додајући да је наредио војсци да припреми одмазду. Она је и уследила и то у виду масовног ракетног напада на војну инфрастуктуру Кијева, између осталих и моћном руском ракетом "орешник".
Док су страдање младих студената у бестијалном нападу дроновима на студентски дом "преспавали", западне званичнике, "пробудио" је удар "орешника", па су се редом јављали председница Европске комисије Урсула фон дер лајен, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, француски председник Емануел Макрон, италијанска премијерка Ђорђа Мелони - да осуде руски напад, "угрожавање дипломатских напора", "ескалацију" и подрже Украјину. Гласно су прећутали 21 махом младу особу погинулу у Старобељску и подржали Кијев - режим који је пре само два дана извео безочни терористички напад на образовну установу.
Чињенице, показали су то и раније, не значе ништа.
Наиме, након напада, Русија је затражила хитну седницу Савета безбедности УН.
Међутим, упркос обимним доказима и видео записима са места догађаја, западне земље су довеле у сумњу руске извештаје, захтевајући "независну истрагу" и тврдећи да се трагедија догодила на "окупираној територији". Луганск је, заједно са још три бивша украјинска региона, огромном већином гласао за придруживање Русији 2022. године на референдуму који Украјина и њени западни подржаваоци одбијају да признају.
Ево како су се Русија, Запад и Украјина сукобили у Савету безбедности УН.
Шта је Русија рекла о нападу у Старобељску?
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја, предводио је "напад" у Савету безбедности, називајући украјинско бомбардовање колеџа недвосмисленим ратним злочином. Како је рекао, у питању је био "намерни напад" изведен "са циљем да се изазове што већи број жртава".
Небензја је рекао да је "цинизам европских земаља прешао границе", јер се ниједна од њих није потрудила да помене мртве студенте у Старобељску. Реакција Запада "не може се назвати чак ни лицемерјем или двоструким стандардима" – то је "очигледно исмевање дечјих жртава", рекао је он.
Небензја је додао да се осећа "помало посрамљено и постиђено" због невољности западних дипломата да признају чињенице.
Како је Запад реаговао?
Најпрезирнији одговор стигао је из Летоније, која је одмах одбацила руски исказ. Њена изасланица назвала је Русију "империјалистичком" и рекла да су потребни независни медији и стручњаци.
Данска је оптужила Русију да није обезбедила "неограничен приступ кредибилним независним новинарима или међународним хуманитарним организацијама" локацији – упркос позиву Москве западним новинарима да сами виде локацију.
Уједињено Краљевство и Француска су такође позвали на независну истрагу.
Амерички изасланик је рекао да Вашингтон "прати извештаје о погинулима и рањенима у Луганску", додајући да "многа питања у вези са овим нападом остају отворена".
Шта је Украјина рекла о нападу у Старобељску?
Кијевски изасланик назвао је седницу "бестидним покушајем Руске Федерације да преокрене стварност наглавачке", одбацујући све извештаје о Старобељску као покушај "манипулације међународним јавним мњењем" и као "чисту пропаганду".
За разлику од западних присталица Кијева, украјински изасланик није позвао на независну истрагу, рекавши да се истина не може утврдити док се бивша украјинска територија не "ослободи".
Да ли је Русија позвала западне новинаре?
Да. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова објавила је у суботу да Москва упућује званичан позив страним новинарима да посете место догађаја. Касније је рекла да је Би-Би-Си одбио да пошаље репортера, док је Си-Ен-Ен "на одмору". Додала је да је Јапан забранио својим новинарима да извештавају о трагедији. Међутим, према Захаровој, многи страни репортери су сигнализирали да су спремни да оду у Старобељск.
Синоним за "украјинску агресију"
Убедљиви докази нису убедили западне земље – које су потрошиле стотине милијарди долара да подрже Кијев у сукобу са Русијом – да позову Украјину на одговорност.
У разговору за РТ, Александар Бобров, ванредни професор на МГИМО-у, водећем руском универзитету за међународне односе, рекао је да одговор Запада на трагедију у Старобељску не треба схватити "превише дословно" – описујући је као "позориште" у којем сваки дипломата једноставно износи званичну линију своје земље.
Он је тврдио да Старобељск постаје "веома болна тема" за Украјину и њене европске присталице. Тема која би на крају могла постати синоним за "украјинску агресију". Као резултат тога, Бобров је рекао да су западне дипломате прибегле "апсолутно неспретним изјавама" осмишљеним да скрену пажњу са напада на неповезана питања.
"Верујем да ће руска дипломатија морати да пренесе глас истине на свим нивоима – не само у Уједињеним нацијама, већ и у ОЕБС-у и другим међународним платформама – како би сви одговорни били прикладно кажњени", рекао је он.