Средства која су из међународних институција издвојена за финансирање Кијева никада неће бити враћена нити ће се исплатити, изјавила је на Међународном форуму о безбедности Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, преноси ТАСС.
Она је подсетила да је само преко Међународног монетарног фонда Украјини од 2022. године укупно додељено и обећано финансирање у износу од 23,7 милијарди долара.
"ММФ, Светска банка, супротно сопственим прописима, настављају да упумпавају новац, конкретно кијевском режиму, иако сви разумеју да је тај режим несолвентан", истакла је званичница руског Министарства спољних послова на конференцији "Супротстављање неоколонијализму као приоритетни правац обезбеђивања сигурности земаља светске већине".
Напоменула је да сада не говори о његовој терористичкој природи, о његовој криминалности.
"Али чак и са становишта економских показатеља, који су увек стављани у први план ових финансијских институција, тај новац иде у јаму, у празнину, он се никада неће вратити. А да и не говорим о томе да се никада неће исплатити", додала је Захарова.
Такође, указала је на то да се значајан део спољне помоћи додељене кијевском режиму директно користи за извршавање терористичких злочина.
"Знате ли колики је то проценат националне квоте у ММФ-у? Чак 877 одсто националне квоте. Како је то могуће? Где је ту економија? Преко канала Светске банке Украјини је додељено више од 70 милијарди долара. Те суме премашују годишњи обим помоћи свим земљама подсахарске Африке. Притом, одлично разумемо да би тај новац, да је био усмерен на потребе земаља у развоју, посебно афричких држава, донео конкретне резултате – не би био потрошен на националистичке покоље и расну дискриминацију, већ на развој", истакла је Захарова.
Додала је да је, штавише, 2025. године Кијев постао рекордер по годишњем обиму примљене стране помоћи у читавој историји праћења званичне развојне помоћи.
"Значајан део тих средстава директно иде на војне потребе кијевске хунте и извршавање терористичких злочина. Истовремено се све то представља као наводна економска помоћ", нагласила је званичница руског МСП-а.
Захарова је указала на положај држава којима је помоћ заиста неопходна и за које би та средства представљала спасоносни ресурс за развој.
"Земље којима је помоћ потребна добијају кредите у вишеструко мањим износима и, што је најгоре, под апсолутно неповољним и израбљивачким условима", подвукла је она.
Према њеним речима, пристрасан однос кредитних агенција приморава многе државе да се задужују по каматним стопама три или чак четири пута већим него западне земље.
"Тако се нагомилава дуг, а огромна средства се не троше на сопствени развој и решавање унутрашњих проблема, већ искључиво на сервисирање дугова, при чему показатељи достижу и половину државног буџета, па чак и више. Многе земље глобалног Југа и Истока принуђене су да новац усмеравају на куповину енергената, хране и ђубрива, на штету дугорочних развојних пројеката", нагласила је Захарова.
Званичница руског Министарства спољних послова је скренула пажњу на то да Међународни кривични суд осуђује искључиво политичаре који нису по вољи Запада, често и по принципу расне припадности.
"Стиче се утисак да тај исти МКС има задатак да спречи позивање на одговорност такозване глобалне мањине, односно лидера западних држава, а истовремено да у очима светске јавности створи трајну слику о умешаности афричких државника у најтежа међународна кривична дела – једноставно због њихове расне припадности", истакла је она.
Како је навела Захарова, МКС је временом проширио географију својих истрага, али су се у његовом фокусу нашли искључиво представници оних земаља чија политика не одговара колективном Западу, што представља апсолутну политички мотивисану селективност.
САД ствара нови облик колонијалне зависности – дигитални неоколонијализам
Захарова је изјавила да се на нивоу свих међународних организација и у Уједињеним нацијама стално говори о томе да је "будућност у дигитализацији", као и о дигиталној агенди, дигитализацији економије и логистике и увођењу вештачке интелигенције.
"Почетак дигитализације, која би требало да се све више развија, већ се представља као свршен чин. Истовремено се уопште не обраћа пажња на то како ће се у тим условима прерасподелити ресурси, које су земље у потпуности спремне за те промене, које уопште нису спремне, а које никада неће моћи ни да се приближе потребном нивоу спремности, имајући у виду количину ресурса која је за то неопходна", истакла је Захарова.
Она је оценила да Сједињене Америчке Државе агресивно намећу земљама у развоју своја решења у области технологије и вештачке интелигенције, стварајући нови облик колонијалне зависности – дигитални неоколонијализам.
"Посебно агресивно у том правцу делују САД, које буквално намећу своја решења у сфери дигитализације и вештачке интелигенције заснована на такозваном затвореном коду, док истовремено коче развој потенцијала других земаља путем трговинских ограничења и мера извозне контроле", рекла је Захарова.
Према њеним речима, Вашингтон истовремено омета напоре усмерене ка међународном регулисању дигиталних технологија, посебно вештачке интелигенције, уколико се они макар и делимично косе са интересима америчких "интернет-гиганата".
У том контексту, како је навела, може се говорити о настанку новог облика неоколонијалне зависности – дигиталног неоколонијализма.
"С обзиром на разлике у нивоу дигиталног развоја између земаља глобалног Југа и колективног Запада, западњаци примењују управо неоколонијалне методе наметања својих програмских производа и ИТ решења. Покушавају да буквално прогурају такво међународно регулисање процеса дигитализације које, у суштини, ствара нову неоколонијалну зависност земаља у развоју у области напредних технологија", нагласила је портпарол руског Министарства спољних послова.