Зашто је патња заузела тако важно место у руској књижевности, филозофији и историји? Да ли је страдање само несрећа коју човек треба да избегне или у њему постоји могућност преображаја?
У новој епизоди "Трећег Рима" бавимо се једним од најдубљих питања руске културе – односом према патњи, кривици, слободи и спасењу.
Полазећи од ликова Фјодора Достојевског, пре свега Кирилова из Злих духа, истражујемо зашто човек понекад свесно корача према провалији и шта се дешава када слобода постане тежа од самог живота. Зашто је Достојевски веровао да се у човеку крије необјашњива потреба да пређе сваку границу, па чак и онда када зна да га то води у пропаст?
Други део емисије посвећен је причи о Власу из Дневника писца (1873), у којој Достојевски открива како се из најдубљег пада може родити покајање и духовни препород. Управо ту се открива његово уверење да човек није сведен ни на своје околности ни на своје грехе, већ да у њему увек постоји могућност преображаја.
Кроз судбину самог Достојевског – од инсценираног стрељања и сибирске робије до његове зрелe религиозне мисли – покушаћемо да разумемо зашто је за њега пут ка светлости често водио кроз најгушћу таму.
О томе вечерас у 21 час у новој епизоди емисије "Трећи Рим" са Филипом Грбићем на телевизији РТ Балкан.