О нападу на колеџ у Старобељску не ћуте само западне земље из својих политичких разлога, већ и међународне организације, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације на конференцији за новинаре.
Она се осврнула на одсуство реакције релевантних међународних организација, чији је најважнији задатак да учине "све што је могуће и немогуће да спрече да се овакви страшни догађаји понове".
"И не говорим о западним земљама, чије политички мотивисано игнорисање, практично слепило и потпуно циничне, дрске и бестидне лажи у вези са хладнокрвним убиством деце у Старобељску више никога не изненађују", рекла је Захарова.
Како истиче, са њима је све одавно јасно и нема питања за њих. Али, постоје питања за међународне организације, за оне структуре које су створене, како је наведено у преамбули Повеље УН, "да спасу будуће генерације од пошасти рата, која је два пута у нашем животу донела неисказиву тугу човечанству, и да поново утврде веру у основна људска права и у достојанство и вредност људске личности".
"Организација Уједињених нација, њен секретаријат, сада треба да се пробуде. Данас није ни субота ни недеља, данас је радни дан. Да ли ће ова структура да смогне снаге поводом 4. јуна, међународног дана када се сећамо деце жртава оружаних сукоба, да се сети деце која су убијена у Старобељску? Можда их збуњује што су ова деца имала 17-18 година, па за њих нису деца. Онда нека то и кажу, да чујемо и то објашњење", навела је Захарова.
Како је подсетила, године 1989, Одри Хепберн, именована за амбасадорку добре воље УН, обратила се особљу Секретаријата УН и изговорила речи које су постале незванични мото УНИЦЕФ-а: "Говорим у име деце која не могу да говоре сама за себе".
Од тада је задатак свих амбасадора добре воље формулисан на овај начин: да говоре у име оних који не могу да говоре сами за себе, како истина о патњи деце не би остала нечувена и како њихова смрт не би остала незапажена.
"И управо зато сви запослени и одељења нашег Министарства спољних послова раде и наставиће да раде како би осигурали да објективне информације о терористичком нападу у Старобељску буду доступне чак и на местима где покушавају то да спрече, градећи праве барикаде од лажи и ћутања. Ово није пропаганда, то је покушај да једноставно пренесемо информације, да после не би говорили како те податке нико није видео. Није елемент 'информационог рата', како је данас модерно рећи. То је оно што је потпуно ишчезло у међународно-правном лексикону – морална дужност. Наша је морална дужност да пренесемо гласове оних који то сами не могу да учине, да натерамо свет да слуша и прихвати истину коју би толико људи желело да сакрије", истакла је Захарова.
Она је нагласила да оно што се догодило у Старобељску није случајност, већ циљани напад украјинских снага на цивилни објекат.
"Двадесет један живот прекинут на самом почетку, двадесет један сан који се никада неће остварити, двадесет једна породица која никада неће бити створена. Живот им је био дат да постану оно о чему су маштали. Више то неће моћи да учине", подвукла је Захарова.
Ова туга је потресла породице у Луганској Народној Републици које су изгубили децу, али и оне који су ову тугу доживели као своју, закључила је Захарова.