Кијевски неонацистички режим, уз подршку западних ментора, не престаје са терором над цивилним становништвом и цивилном инфраструктуром Русије, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, на недељном брифингу за новинаре.
"Током протекле недеље услед напада Оружаних снага Украјине последице је претрпело 327 људи. Од тога су 42 особе погинуле, укључујући двоје деце, док је 285 рањено, међу њима и деветоро деце и малолетника", прецизирала је руска званичница.
Она се осврнула на пету међународну конференцију о обнови Украјине која је била одржана од 25. до 26. јуна у Гдањску.
"Она се готово ни по чему није разликовала од сличних догађаја одржаних у периоду 2022–2025. године у Швајцарској, Великој Британији, Немачкој и Италији. На конференцији наравно није било никакве мировне агенде. Њени учесници разговарали су о развоју војно-индустријског комплекса и даљој интеграцији Кијева у европске 'одбрамбене' пројекте. Нико од њих није крио да Украјину посматра као лабораторију и полигон за испитивање нових и расходовање застарелих врста наоружања", нагласила је Захарова.
Како каже, поводом конференције извршен је пренос прве транше у износу од 3,2 милијарде евра из тзв. "цивилне" компоненте кредита од 90 милијарди евра.
"Средства за војне расходе у висини од шест милијарди евра, од укупно предвиђених 28,3 милијарде евра за 2026. годину, очигледно ће бити пребачена уочи предстојећег самита НАТО-а у Анкари 7–8. јула. Узгред, споразуми потписани на конференцији у Гдањску повећаће државни дуг Кијева за 2–2,5 одсто БДП-а", подвукла је.
Према речима Захарове, у условима крајње корумпираности режима Владимира Зеленског и растуће конкуренције у ЕУ за располагање средствима намењеним Украјини, нема никакве сумње да најављени износи једноставно никада неће стићи до стварне обнове земље.
"Значајан део (тог новца) генерално ће остати у Европи, а онај који доспе у руке Кијева завршиће у џеповима државних функционера. Одржани скуп је такође јасно показао да савезници Украјину све израженије доживљавају као сопствену колонију, у којој свако настоји да оствари сопствене националне економске интересе, иако се то такође тешко могу назвати националним интересима, пре интересима својих сопствених елита, кроз бескрупулозну експлоатацију преосталих украјинских ресурса", подвукла је.
О мировним преговорима и изјавама Сибиге
Захарова се осврнула на изјаву министра спољних послова Украјине Андреја Сибиге, који је 27. јуна ове године на друштвеним мрежама написао: "Стварност јасно показује једно: ако је 'дух Енкориџа' уопште постојао, сада је, према речима Сибиге, сигурно мртав. За Русију је поука Енкориџа у томе да је сваки мировни план разрађен без Украјине осуђен да постане дух и нестане. Москва мора да престане да верује у утваре, рекао је Сибига, и уместо тога да одговори на озбиљне предлоге Украјине да седне за преговарачки сто и оконча рат", цитирала га је руска званичница.
"Подсетићу, управо је Сибига у новембру 2025. године објавио да Кијев једнострано обуставља своје учешће у директним преговорима са Москвом, наводно 'због одсуства опипљивог напретка'. А данас, без имало устезања, позива нас да седнемо за преговарачки сто са ког је Сибига устао. Још једном ћу поновити, те преговоре који су се одвијали пре годину дана прекинула је управо Украјина. Друга је ствар што су је и то посаветовали спонзори из иностранства ", подсетила је.
Према њеним речима, Андреј Сибига се плаши да призна да је Украјина одавно и неповратно изгубила државни суверенитет и независност, те да је "њени западни господари у потпуности издржавају и одређују њену унутрашњу и спољну политику".
"Искуство преговора од 2022. године показује да Кијев није у стању да самостално донесе одлуку о окончању сукоба и да се, на први повик или чак шапат из иностранства, кукавички повлачи, рушећи оно што је већ било усаглашено, па чак и парафирано", нагласила је дипломата.
Она је подсетила да је тако било у априлу 2022. године, када се тадашњи британски премијер Борис Џонсон грубо умешао у преговарачки процес, забранио кијевском режиму да настави дијалог са Русијом и захтевао наставак борбених дејстава.
"Осим тога, Украјина је више пута показала своју потпуну неспособност да се придржава договора, без оклевања одустајала од преузетих обавеза – било да је реч о Минским споразумима или о поштовању предлога које је подржао председник САД Доналд Трамп у вези са 'енергетским примирјем' у марту–априлу 2025. године и прекидом ватре поводом Дана победе у Великом отаџбинском рату у мају 2026. године", додала је.
Андриј Сибига размишља у оквирима наратива које су измислили кијевски режим и његови европски ментори о наводној "неизбежности скорог пораза" Русије, потреби да је "присиле на мир" и вођења преговора под условима Украјине и са позиције силе.
"За нас је такав приступ, као и покушаји да се са Русијом разговара језиком уцена, претњи и ултиматума, категорички неприхватљив. Преговоре ћемо водити са онима који одговорно приступају задатку постизања праведног и трајног решења, који износе конструктивне предлоге узимајући у обзир стварно стање на терену, резултате претходних рунди преговора, исходе руско-америчког самита на Аљасци и принципијелан став Русије о коначном решавању сукоба на основу неповратног отклањања његових основних узрока", подвукла је.
Она је такође поручила Андреју Сибиги и његовим истомишљеницима да трезвено сагледају ситуацију, престану да износе неадекватне захтеве и повуку Оружане снаге Украјине из Донбаса, што би, како каже, убрзало окончање борбених дејстава.